Звезда

отр. 784

ција у земљи, или да је створио какав иравац или струју. То је био ирави представник Ши1е1е1-Ро1Шк-е, биоје мајстор у палијативним мерама. Зато су свака влада и политика и пронадале чији је он захптитник био и којима се он на чело ставио. Било би сувише опширно кад бих стао набрајати примере. И с овим сам се мало удаљио од правог предмета, али тек нисам могао да проговорим о Тјеру, а да не кажем оно што ми на срцу лежи као политичару, који је поред осталих грехова однео собом у гроб и тај: да су без пресуде а по његовој наредби убијали људе по улицама париским. Но много је мање споран он као историк и писац. Ту је Тјер заиста величина првог ранга. Наравно кад ово кажем, мислим увек на оно доба у ком је он зачео и иаписао ову историју. Касније је поникао са свим други метод у историском испитивању, његове су оцене оборене; времену, што га је он описивао дата је са свим друга фивијономија, нарочито после Теновнх радова, али све то не може да смањп много вредност Тјеровој историји нити да потре велики утисак, што га је она произвела. Тјерова је историја један колосалан рад, израђен са свом скруполозндшћу и интелигенцијом, што их је у оно доба могао иматн један човек. То је дело нанисано стилом који је још и сада врло пријатан, духовит, лак, освојљив, и остаје примерно и класично јасан, а који је у доба кад је дело писано био просто чудесан и несравњив, да је због њега Тјер стављен упоредо са Волтером и Талераном, „У каквој апотеози духа, где би се у средини облак? историје, уздизала три човека, који су већ од сто педесет године оличење Француске: Болтер, Тадеран и Тјер — ко би могао рећи који би од њих требао да стоји на нрвом ј иесту? Духовитост Тјерова је очаравала Фрпнцузе за пубих недесет година...."*) Кад су се овако ласкаве рече о Тјеру нисмле имало се на уму његов целокупан живот и рад, како наниси, тако говори на зборовима и скунштинама, па најзад и прости разговори, који су цитиранн по свима кутовима Француске кроз читаве деценијуме као нример досетљивости и духовитости. Но нигде није Тјер исиољио своју жеђ за истином, свој истински ентузијазам за величином, своје очарано олушевљење за лепотом, своју интелигенцију у схватању најТежпх и најзамршенијих ствари, и своју невероватну сиДину и јасноћу у зтилу, као што је све то истакао у своме делу које нам сада даје у преводу ђенерал Магдаленић. Тјерова је моћ стила била тако велика, и његова вештина да сваку ствар објасни, нротумачи и јасно нрестави, тако ретка, да је Хајне узвикнуо једном нриликом : „Штета што Г. Тјер није студирао Канта, и немачку философију он би нам јамачно умео чак и то објаснитп." У овој историји, од које је нрва евеска у преводу ђенерала Магдаленића баш сад изишла, сваки ће наћи оно 0 Француској и тим великим догађајима који су ту описанп, што до сада није нашао ништа слично ни у каквој књизи на српсћом језику. Тек после ове дектире ће многи уви*) 1ј9 Магдијб <1е СалеИаие.^

дети како су имали погрешно мишљење о Француској и њеном народу, и тек ће тада почети волети ову велику и симпатичну нацију онако као што она то заслужује. Они пак, који хоће и желе да стеку тачна и специјална обавештења о многим пословима и догађајима из тог доба, извућиће врло велике користи из ове лектире. Ова ће књига бити од наЈвећег интереса и за књижевнике, и за ђаке и за историке и за проФесоре нолитичаре и за финансијере, а највише за војнике Зато ја од своје стране не могу довољно да благодарим нреводиоцу, на том огромном нредузећу, које захтева и огромног рада и врло великог ножртвовања, а нарочито страшно много новаца. И зато ја од своје стране не могу довољно да препоручим ову књигу, нити знам како да упутим наш читалачки свет да је кунује Биће веома велика срамота ако предузета публикација овог дела застане услед слабог одзива нублике, од чега ја већ сад зебем. Ово је иредузеће тако корисно за све нас а нарочито за српску књижевност, и толико је огромно по својој материјалној величини и по свом значају, да се )а не смем ни заустављатп на сигним појединостима од којих би могао замерке да направим. Али ипак хоћу да учиним две три нримедбе да би ми савест била мирна. Чини ми се да немам права да их прећутим. Прво, не изгледа ми да је онај нредговор згодно назван „Споменица, 4 него би требало рећи „Потсетница," јер се на то ишло оним објашњењем. Затим је са свим ногре шно иреведена Формула Тјерова при паду Царства речима „одсутност власти." Уасап-е с1и роиуон- може значнти само уаражњена власт , т. ј. на властн се упразнило место. И најзад неке ситније грешке језикословне, које се могу узети и као омашке нера, у што спада без да... и т. д. Но преводилац је врло добро учинио што је увек особна имена исиисивао у загради оригинално, те ако би баш и ногрешно нисао изговор њихов као нпр. код 81еуез (преводилац га чита као Сијеје, а треба изговориги иросто' Сијес), ипак сваки зна шта је, на може сам исправити. На крају треба да додам да у овом преводу има и једна сретиа иновација, која се састоји у том, што је нреводилац сваку сгвар, догађај или име, за које би држао да ће сриској публици бити иеиознато, — објаенио у примедби. Тиме је многима номогао разумети прави смисао. Штампа је добра, новез одличан, и у оншге цело издање свеске врло угледно. Још једном хоћу ово дело да препоручим најтонлије сваком писменом човеку у Срнству — и том препоруком да завршим овај мали и површни приказ. §, 1 РЕПЕРТОАР НАРОДНО П030РИШТЕ Недеља, 14. новембра: Дневна представа: Два наредника, иозоришна игра у три чина, превео с талијанског и посрбио Никола С. Ђурковић — Бечерња представа: Тодор од СталЉг, трагедија у нет чинова, написао Милош Цветић.

Садржај : „Зимње вече" (песмаЈ. — „Орбинчеви" (наставакЈ — „Вечерња молитва" (аесма). — „Јеленин муж и (наставак). — „Вјерочка" (с»ршетак). — „Вољеикад него никад" (наставакI — „Књижгвни аре1лед и . — „Реаертоар Народно1 Нозоришта".

В дасник : Ст. М. В еселиновиђ ,, — Ш тампарија С вет Н иколика О б . В ен. В р. 2. — уредник Јанко М. В еселиновиђ.