Звезда

вр. 98 3 В Е ме, сазнаје истину новине, и нашти се да ратује за све I те велике и мале слободе чије се примицање осећало у ваздуху. Али се само пашти. Он се бори, трудећи се да сломи зид великосветске затворености, са Софијом Бјеловодовом која се новукла у своја нородична предања. у нристојности бонтона. речју у аристократско обломовску непомичност што је прелазила наслеђем с 1олена на колено. И дабогме да нема уснеха, јер га је изазвала иа борбу корист, обожавање живе леноте. Он жели да нобедн не та укочена иредања, Феудалну охолост, и да изазове на жив, нов рад ум и дух Софијин , он жели да победи кузину, женску — себе ради. А рада, своје рођене снаге, нримера, не уноси у ту борбу, и зато нема успеха. Он ако и не спава но обломовски, тек се иробудио, и зна шта, да ради, али не ради. Он је само у узбуђењу пламтео за радом, а највише се клањао леноти, и с те је стране можда нешто и дирнуо Софију али не у своју корист. Она се мршти нри његовим тврђењима о неонходности рада, труда, ослобађа се од тога новцем у корист сиромаха, алн застаје на његовим ватреним речима о љубави и о слободи да човек сам раснолаже својпм осећањем и собом. Потреба ге слободе затренерила је и у њој несвесно, јер је он утицао не на сазнање и уверење њено но само на жпвце. Она је оставила своју улогу величанствене неукорљивости, извирила, колико је могла, преко високих зидова велмкосветскога манастира и учивила ип 1'аих ра8... на само је неку проговорила с талијанским графом, једном се срела с њим у шетњи, и написала му иросто иисамце да јој ношље ноте... Гаих раз! повнкало је цело друштво, које је навикло да њу види свагда хладном и безукорном — и ништа више. У њој се нри графовој нојави био ночео тонити лед строгога васнигања и нрнстојности, али пјји нрвом неспокојству тетака, нри шанату света, она је одмах нобедила игру живаца. Овде морам нрнзнати нотнуну своју неммћ у приказивању личности СоФије Бјеловодове. Ја нисам тада нознавао нимало, а и сад познајем, мало круг у ком је она живела, и ту је критика имала саевим нраво. То је досадан иочетак из кога сасвим неуметнички избија замисао да се покаже како се реФлектовало развиће нових идеја у затвореном кругу великога света. И ништа осим нретензија није изишло из тога нокушаја. Осим тога мене је заводила на зло мисао да изнесем низ женских нортрета. № нрва није иснао за руком, други, умируће Натадије, цртан као Бјеловодовпн, у педесегим годинама, такође је блед. То је између осталога отуда што сам се журио и гдедао даље у дубину романа, не заустављајући си задуго на тим сноредним нојавама. Мене су већ нривлачила блиска ми лица и места где сам се роди.» и одрастао, н та лнца бабушке и унука, целог нровинциЈскога становништва и нослуге, и сва околина, по иризнању свих, изишли су код мене живље. Тамо код СоФије и Нагалнје састављао сам, овде сам цртао са живих личноста. Уз то, у том међувремену, од 1840—1862 г. (када сам ноново долазао на Болгу) и моје је неро дакако доста морало сазрети и оснажити се у раду. ЧиНи ми се да сам 1859. или 1861. г. штамнао две три „епизиде из живота Рајскога" у Отач. Зааисима и једну егшзоду „Бабушка" у Сувремтику.

3 Д А стр . 788

Да руски живот 11 је размакнуо, миг( м моћне руке, своје оквире, ми бисмо се сви зауставили ш оном ступњу на којем се зауставио 1 ајски. С њим су * е слагали тада многи наши интелигентнз људи који су се сматрали напреднима. Њих су називали романтицима, крајњим идеалистима. Они су за сада јоп јурили к новоа е, много су говорили, ностављали себи 1 . еале, бацал« с> с једнога посла на други, тражили рад; : и ту, у тај I ериод, отишло је много у.-алуд изгубљених талената, који нису имали одређена нута, свесних циљева. и упропашћа ваних и својом рођеном и онштом обломовнп в \ом. Ми бш мо сви упрли о зид, и нисали бисмо и даље поа не звучве стихове илп сликали једне и исте нојаве св кид шњег вше природног животињског живота. Код Рајскога, осим утицаја, што с,' 1а на њ чинили вреле и нови догађаји, нратио с мјош с ;ећим интересом интересантан, исихолошки или фвзиолошки кчоцес како се појављивала та иокретна и унечагљива пр ;1ро л а у његову јшчн м животу. Управо то како сј снага ф ; нтази;е у уметничким нриродама неунућена на с вакидашши рад, 1. а умегнич:;о стварање, бацала у сам жи вот и сит; е нојаве овога к г асила својим бојама, производе и те чуд! оватости, често одвратности, којима бива обииан живот уметник но целом свету. Иразна Фангазија у таквим нриродама најчешће се баца у СФеру осећања, у све об ике и врсте ^убави, ексчлтирајући, стварајући идеале, док из свега т )га не изиђе каква грозница иди шала, неш со јадно и смзшно. (настави &е се) КЊ1Ж1ВН1 ПР1ГЛ1Д —#Историја Француске Р< млуције и Конзулства и Ца >ства одА. Тјера, у нреводу М. М. Магдаленића ноч. ђенерала. ћ'вига, нрва. Са сликама. Цена свесци 1'50 дин.

Ко ]е год што слуш ш о Историји, морао је чути и о Великој Француској Рево суцијн и „извршиоцу њеног тестамента", Нанослеону, јер су то, ако не баш највећи, а оно сигурно од највећих момената у Иеторији Човечанства А ко је год шго читао о 1 ш сјајним тренуцима Француске Историје, морао је нанћи и на име Тјерово, који је најмо* нументалнији и најзнанш љивији, ако и не баш најбољи њихов исгорик. То је једна врло ре 'ј ка нојава: да у једном великом нолитичару ночива и велик^ нисац. Тражите такве нримерв у исторнји и наћићете их . амо неколико. А Тијер је један од најденших нримера за п . Али он није био само политичар; он је био и Финансиј р и историк и философ , а прв свега или више свега врло ду ;овит човек. Па ипак са свима тим особинама он није био д )жавник. Ма да је био и Министар, и Први Министар, и шеФ партије, и ше® Државе; ма да је за време читавих ериода имао највишу власт у Француској и ма да је кроз читаве деценије љегово мишљење било од нресудног ути аја, инак он није оставио у целом свом нолигичком раду ш једну једину мисао, која би га надживила, или која би у ацала на развој инстдту-