Звезда

стр . 782

3 В Е 3 Д А

бр . 98

да му буде ж< на помоћш га, а акс сн от ,де од ње, она ће умрети од гуге ... — Ја не могу овде ос гати! рече ова, ломећи руке. — Мртви су ми и тај лом, и та шума и тјм ваздух. Ја не могу издр ка' и стала) пок ј живот без ц ља, не могу ноднети нанк ( леде и лабе . уде, који сви ,тате један на другога као гапље воде. Св 1 су они срдачни л д бродушни, јер су сити, не страдрЈу, не муче се... Ајан.чрочито хоћу у ваше велике, влажле ку!"1е, где страдају п д притиском рада и нев<ље... И то је изг: едало Огњеву нритворно и деи ињасто. Када је Вј ра св шилг, он још ни е знао нгга ће р< и, али ћутати ниј.} 6 илј могуће и он про! рмља: — Вјзра 1'авррловна, ја сам 1 ам веома за то з, хвахан, и ако )се^ам д."„ ничим писам за >,лужио такво.. с в. ше стране... <че'ање. /ли као частан чо ек морам рећи дајз... срећа зас гс чана нг једнакости. то је "г кад обе стране.... дакле, љуб1В.... Али се одм? х застиде и ућута. Он је осећао да м) је лице тад; бил I глупо, криво, рђав<, јер је било напрегнуто и блес сто. Вјера је мора бити \ мела прочитати на његову ј ицу ист.1ну, јер од једном по, гаде озбиљнија побледе и нониче главом. • - И звј н ге ме, нромрмља Огњев. не трпећи ћутања. — Ја в; с то и. ;о уважавам, да ме бол! ! I јсра се Срзо окрену и журно пође натраг кући. Огњев пође з; њом. — Не, е треба! рече Вјера махнувши руком — Не идите ја су ама отићи... — А не... немојте да вас не отпј атим. Све ЈП >год је рекао до послед ве речи чинило се Огњеву (».дс.рино и рђаво. Осећање к ивице расло је у њему на , г аком кораку. Љутио се, ст< зао неснице и проклињао св( у хладноћу и неумешност у држању са женскиљем. Трудећи се да раснали себе, сн је гледао красну Вјерину сј I к/, њену косу и стоне, кој з су по прашљивом нуту остав б I [е њене мале ноге сећао е њених речи и суза, али све то Гч ло му је само мило а иије раздрагало његове душе. „Ах, нгпогуће је на силу љ бити!" убеђивао је он себе, и у исхо време мислио: ка; д ћу љубити ако не сад? Већ ми је т; идесета! Боље же »е од Вјере ја никад нећу срести... 0, гасја старости! ( гарост у триДесетој години!" Вјера је ишла испред њега све брже и брже, не окрећући се, обо^чвши главу... Њему се чинило, да је од бола ослабила, су :ида се у ллећима. „Могу са ; амис ,им како јој је саднадуши )" мислио је он, гледе ш т ] л ;ђа. „И стид ме је и боли ме, да бих умро! Боже, тол^ > п езије, живота, смисла у свему томе, да би се и I шен покренуо, а ја... ја сам глуп и рђав..." — Чуј '1 ), Вј рч Гавриловна! крикну он изненада и нротив своје .оље. —Немојте мислити, даја... да сам ја.. Огњев се сн еге и ућута. Код врата Вјера га лага' о ногледа и агн вши се и увивши се у махраму, брзо гође алеји. Иван \лексјејш остаде сам. Враћајући се натраг шуми, он је к'иао брз); непрсстано је застајао и окретао се вратима с тан им и. разом у целој својо; слици као да није веровао себг. Тр^. ^е очиу >- ,,о путу трагове Вјериних етона и није веро :ао да му је девојка, која му се

тако допадала, признала своју љубав и да јој је он глупо и оштро „отказао." Први пут у животу могао се из искуства убедити, како човек мало зависи од своје добре воље и знајући себе сама као човека срдачна и на своме месту, и против воље иричинио је своме ближњему жестоко, незаслужено страдање. Савест га је мучила а када је Вјере нестало, њему поче изгледати као да је изгубио вешто врло драго, блиско, што више неће наћи. Он је осећао да је с Вјером ишчезла и част његове младости и да се тренуци, које је он тако узалуд провео, неће више повратити. Дошавшн до моста, он стаде и замисли се. Хтео је наћи узрок својој чудноватој хладноћи. Да је он пак био не ван њега, но у њему самом, било мујејасно. Искрено је признавао себи, да то није она нерасудна хладноћа, којом се тако чссто хвалишу памегни Јвуди, није хладноћа самољубивог глупака, већ просто слабоет душе, несноеобност дубоко дубоко осећати лепогу, рана старост, добивена услед васпптања, немпрде борбе за комадом хлеба и безпородичног живота. Са моста брзо нехотице нође у шуму. Овде, где се у црној и густој помрчини и тамо и амо показивали оштри зраци месечине, где ништа друго није осећао до својих мисли, страсно му се ирохте да поврати изгубљено. II сећао се Иван Алексјејић, како се онет вратио. Гушећи себе успоменама, сликајући на силу у своме уображењу Вјеру, он је брзо корачао башти. По путу и у башти магле већ није било и јасни месец гледао је с неба као умивен; само се тек исток маглио и мргодио... Сећао се Огњев својих пажљивих корака, тамних прозора, густога мириса хелиотроиа и резгде. Познати Каро, нријатељски машући репом, приђе и поњуши му руку... То је било једино живо створење, које виде како он обиђе два три пута око куће, стаде крај тамнога прозора Вјериног и махсув руком и дубоко уздахнувши, изиђе из баште. После једног сата он је већ био у градићу и ожаошћен, растројен, ирислонивши тело и врело лице на врата : шрне куће, лупао. Негде у граду залаја пас и као одгоор на његово куцање код цркве удари неко у клепало.... — Сквташ се ноћу... мрмљао је домаћин у дугој као : .енској кошуљи отварајући му врата. — Што се скиташ, ( оље да се Богу молиш... Ушавши у собу Иван Алексјејић спусти се на кревет и дуго дуго гледаше у ватру, нотом одмахну главом и стаде с е спремати. 28—X—99. ~' уТг^с » БОЉЕ ИКЛД Н.ЕГО НИКАД КРИТИЧКА 011АЖА1БА Ив. ГоНЧ!1])0Ва (наставак) Рајски је талентован, али је принремна школа за таленат тегобна, иште целога човека, и за њега који је одрастао још у периоду обломовскога сна, преко потребна, но није имао кад: нова га је етха затекла већ израслим. Он се баца на живоиис. отуда на скултуру, нише роман, ненриправЈвен техником ни за једну ни задругу уметност. Нове идеје киие у њему, он слути блиске ре®ор-