Звезда

стр. 838

В В Е 3 Д А

ЈУ305

Јозе је осећао у себи велику али грешну храброст. Њему се тога дана беше причинило, да је лепа Пепа баш на њега погледала, с дражесним осмејком, при излазу с вечерње, а добро при том знађаше, да је Пепа одбила све просиоце из реда. Ех ! ех! ко зна ? Може бити да Пепа баш због њега одбија остале. Нашега певача серенад-г бацише у сањарије не само лепе очи Пепине, већ и нешто стварније. Знађаше да је доктор богат и да ће једнога дана све своје имање оставитл св^јој нећаки, јер му она беше сва фамилија. У место да с Лотом провоци мучан и бедан живот, живеће угодно од женине ренте, а паланчани ће се чудити његовом грдчом скоку, јер беше сиромашан као циганин, а и сваки га као таковога познаваше. Ко зна још? Можца ће после постати и алкад (судија) он, Јозе, што негда у детињству вођаше козе, држећи се за руку с Лотицом, као што чине малишани и с којом је заједно пио воду с лишћа дивље јагоде. Неблагодарник, који може заборавити чарну идилу из млађаних дана, која би му требала да изгледа најмилијом сликом у будућем животу. Ах! како су људи каткад заслужни презрења у тој борби богаства. На путу, идући дугачким корацима, Јозе се баци у слатке сањарије. Његова бујна машта створи пред његовим очима дивне дворе, све окићене драгим каменовима. Уживаше у уображењу, како је већ постао велики господин ; а од песама цврчкова, који, сакривени с обе стране пута; нарушаваху ноћну тишину, учини му се да слуша по. бедне химне, којима се слави његова нова срећв. С овако славољубивим мислима стиже Јозе најзад до куће Пепиног ујакд, а прец коју сам вас одвео мало час. Д л' да вам кажем праву истину? Па добро ! Пепа не спава. Она из дубине свога млађанога срца воли ове серенаде, које доктора доводе до јарости, али се она инак при овим ашиковањима никад не огреши о девојачку чедност. Беше то невина кокетерија млапе девојке и ништа више. I Ех па и каква би то билл девојка, која би остала неосетљива код овако умилних песмица, у којима се певају њене чари, а нарочито, када је у певача још и диван глас. * * * Казао сам ја да Јозе има умилан глас, сем тога да је и велики вешгак на мандолини. Немојте мислити да је Пепа заборавила свога рођака, поред толико својих обожавалаца ! Боже сачувај ! Успомена на њенога драгана у туђини стоји јој једнако драга и мила, али у овим невиним знацима пажње према њој, она налази мало увесељавања, што јој не може прибавити близина њенога поштованог ујака, који је истина чувен хемичар, али при том и до зла Бога досадан човек. Јозе чим стиже, скиде с леђа гитар и опроба га; пређе преко жица тихо и некако веома тајанствено, сасвим према своме душевном расположењу. Занешени Јозе не би може бити имао тако победнички осмејак на уснама, да је могао видети гримасу

на лицу доктора Флерантеса, који се указа на , ви акорд његове свирке. Доктор ипак остаде миран, само оде до чесм&^ која беше у углу његове лабораторије и ту наточи пуну чинију воде. Ману се и справљања фосфорне течности за мишеве, рећ се врати прозору и ту поче пажљиво мотрити. IV У том тренутку, Јо^е запева прву строфу своје песмице у којој поче описивати свој жарки пламен. Певач дивно и узбудљиво извијаше своје ваје, а и Пепица у својој соби закључи, да је песма заносна. — Животиња ! — промрмља доктор, кршећи прсте; ако је моја нећака будна заиста ће имати да чује много што шта од овог дрекавца. Јозе, топећи се сав од миља, пређе по други пут лаким пером по малдолини и поче, мало после другу С7рофу, страскију од прве. Стрпљење професора Флерантеса дође до врхунца; и кад друга строфа би свршена, једним ударцем прста отвори прозор и нагло просу пуну чинију на главу страснога певача. — Држи хуљо ! То ти је за твој жарки пламен, уззикну он. У истом тренутку одјекну врисак на улици, — врисак, који доктора ужасну. Он побледе и у мало се не обнезнани. У својој бесној јарости грдно се преварио: не беше просуо воду кроз прозор, већ фосфорасту течност, коју је наменио мишевима! Несрећник, кога је полио, требаше да буде ужасно изгорен. Доктор беше извршио убиство и незнзјући!.... Онај очајни узвик!.... 'Го сигурно беше узвик за осветом.... Жртва. ће одмах поднети тужбу против злочинца!... Биће олвучен пред суд и неминовно осуђен!.... Ослепити једног шпанског гитаристу!!!.. Па чега ће после доброга остати у овој дивној земљи, кад постану слепи њени 1итаристи, који чине те су ноћи у Шпанији тако бајне. Сиротог Флерантеса поче гристи ужасна грижа савести и све клецајући одмили до Пепине собе, која се такође грдно ужасну на причу овоггрозног сл/чаја. V Ви сигурно држите, да је докторов непристојни туш спржио јаднога Јозеа ? Варате се. То би заиста право било, бар по моме мишљењу, али богиња правде одавно је окренула леђа лепој Шпанији. Да, варате се, јер тај убиствени пљусак није пљуснуо Јозеа. Па кога, пошто је неко гласно јаукнуо у тихој ноћи ?... Кога ?... Бедну Лоту, која је, гоњена очајањем, пошла по неверниковом трагу и стигла га под прозорима лепе Пепе, баш у тренутку када је врли Флерантес почео да остварује своје хидрауличне фантазијз. Сиротој Лотици срце беше препуно јада а очи пуне суза Јест, она је сиротица све примила. Али хоћу одмах да вас разуверим и да вас не оставим и даље у уверењу, да је провиђење могло сасвим напустити добру Лотицу.