Звезда

x р 0 н и к а

389

Неке годишње промеее опажају се и у изгледу канала и језера као и делокупне површине Марсове. С југа иа север постепено се померају преко бледо-зелених предела ирндике као неки талас угасите боје, а у исто време креће се исто тако низ измена годишн>пх времена с једног полуса другоме. С пролећа некн угасити тон замењује бледу зимску боју, дети се јавља још загаситији тон који у јесен понова стане бледетп. Све се то врши периодично. Исте такве нојаве опажају се с. удаљавањем од полуса и приближавањем екватору Марсову. Вероватно је, да ове промене у бојама зависе неиосредно од воде, а посредно од биљног света. Јед. ЈЛихаило&иЋ.

ТЕХНОЛОГИЈА О нарочитом додавању ј ^васца шири. Познато је да врење вина изазпвају гљнвпде, т. зв. вински квасад или, управ, споре њихове, т. ј. ћелице спремне за дуже истрајање. По Максу Реесу, који је првп научно испитао организме квасца у разним ширама, то су Зассћаготуеез еШраоМепз, соп§1отега4и8, Раз^опапив, ар1си1а4из. За првпх 48 часова пзазива врење 8. армиМиз , а за тим иревлађује 8. еПјрзоМеиз. Према знаменитнм истраживањима Л.уја Пастера, ове гљивпце разлажу, својим животним радњама, грожђани шећер ширин на алкохол, угљену кпселину, нешто глицерина н ћнлибарне киселине. До еада се мислило да се клице винског квасца находе иоглавито у ваздуху, одакле падају у шпру, те ова превире. Ну новијим истраживањем доказано је, да међу клицама у ваздуху сразмерно мало има спора од квасца ; с тога је једипа могућност да су ове доспеле са самим грожђем у ширу. И доиста је нађено да увек има ћелица квасца на зрелим зрнима грожђаним, а на испуцалим -зрнима, или убодом оеица набоденима, запажене су читаве колоније од квасца. Нађено је још, да за време зрења грожђа оспце имају на своме телу пуно ћелица квасца, које преносе с грозда иа грозд. Показало се још, да се квасад находи у обилатој колнчини и у земљи виноградској, где он презими. До сада је важило као неоспорно правило, да доброта вина по највише зависи од врсте грожђа (а ова од земљишта, од клпме), од чистоте судова и правилног рада за време врења и неговања вина. Утицај квасца као да је потцењиван, н ако се знало да многе болестп винске долазе од бактерија п другпх гљивица (н. пр. буђи), које се находе поред впнског квасца. Значајни радови данског учевњака Ханзела, који је доказао да је за варење ппва понајбоље, кад се употребе чисте, нарочито одгајене врсте пиварскога квасца, беху од велпког замашаја и за врење вина. Поставило се пнтање: да ли неће 7*