Звезда

КЉИЖЕВНОСТ — ПОЗОРИШТЕ

ЗбЗ

зују дужност и црква. У Јелиној поносној и дотле непоремећеној савести и светлој души помало се бистри и разведрава (Чини ми се да Нигринова кроз целу драму није довољно разумела улогу Јелину ма да је једина она дорасла за те улоге); Тим што јој се свест све више ведри све јој се ужасније приказује скора прошлост; све више осећа страхобу греха што га је учинида ; све се јаче испољава самоосећање срама због ужаспога греха на који су је нагнали не толико пожудна страст љубавна, колико домаћа нужда њенога мужа у друштву са осећањем љубави, које је она одавно прикривала. Иосле пијанства се човек трезни, али се осећа туробан. То изненадно пробуђење части, поноса и достојанства проузроковало је страховиту олују у њеној души.. Савест је најстрашнија инквизиција и она је толико кињи да јој све илузије руши, све излазе затвара, све разлоге поништава. После олује, која је донела катастроФу Физичку, муж Јелин, у очајању плаче над покојницом, а гледаоце дира извесност што је то тако морало бити. „Љубав је јача од свега" говори Љубомир у једном тренутку. заноса још у почетку драме. — И та реч звони у дубини Јелине душе и савести. „Љубав је јача од свега" понавља она, али ту велику реч прати једна сенка п у дупш њеној одјекује ирекорни глас : Ала та љубав мора бити чиста ко детиња молптва, и мора битп света ко мајчин благослов. Чим њу запрља невоља или људски рачун ; чим је обешчасти грех пли порок, она губи свој светитељски нимбус и човек тада постаје наказа и чудовиште. Ако у њему и поред тога тиња лсижа савести и достојанства, част ће му казати : склони се ! — Грех осећамо тек пошто згрешимо. Тај је случај и с Јелом : она се налази под утицајем тешкога прекора који јој савест добацује ; она се налази под жигом срама осећајући страхоту сопственог греха. Тај жиг (ова се реч у последњем чпну незгодно понавља 7 пута) њу ужасно пече и Јела од тога страда н болује — од тога би страдала и боловала свака часна душа. А писац је и хтео да изнесе карактер једне поносне, часне, самољубиве жене. И место да ликује заједно с мужем што је његов образ сачувала, она јеца од бола што је свој изгубила ; јер онај, кога је она збиља волела, а који заслужује презирање, скрхао је понос њен и осенчио прељубом честитост њену, за рачун онога, кога она не мари, али којп је чак и државну касу поткрадао, само да би њену љубав заслужио. Оваком ситуацијом ил боље рећи стицајем догађаја изречена је пресуда: Јели ништа више не остаје за чиме би могла зажалити; она ништа више нема што бп могла изгубити, а олово је још једини сапун којим се могу збрнсати и испрати мрље са части и образа'. ... Ви бисте, можда хтели Звезда, Књига II. Св. III. 8