Звезда

М А 3 II Р А Д Е

375

Кожа на лицу беше тако провидна, да се испод ње видел-е крвне жиле и коштани склоп, а око очију направили се модри колутови. Он пољуби Рада, а притом сакри од жене две сузе које му се скотрљаше низ .образе на се уставише на бради. Дете опази сузе. — Оца плаче, рече. Мара погледа пажљиво Срећка. Опази и она сузе које се на бради блистале као бриљанти. — Ти плачеш? упита она. — Не плачем, одговори овај. — Како не плачеш, кад ти ето сузе? рече и показа руком. Ти нешто кријеш од мене. Ипак мора да ти се догодило какво зло? — Није ништа Маро, — тешио је он своју жену. Говори се само да сам премештен, али ја то не верујем. Немају никаква узрока да ме премештају, а иосле и Г. Начелник пази ме, па не би допустио то .... Колико ме је пута до сад чаршија премештала, па сам ииак остајао овде. — Немају узрока да те иреместе. велиш ? А зар су пре имали узрока кад су те преместили? И пре су те преместили због зет Васе па ће те и сад због тога одавде отерати. Веруј ти мепи; мени нека зла слутња то казује. Живи били па видели! — Па шта ја могу баш ако би и било? Ја сам довољно показао да нисам оно што је зет Васа. Њему може поднети да тера иолитику а мени не, и ја је и не водим. А ја се не могу убити што ми је он зет, нити се од њега одродити, на нека буде шта буде. — А велиш : само се говори да си премештен, а ниси? питала је Мара, гледајући му право у очи. — Па јест.... говори се.... Ко зна, може и бити .... замуцкивао је.