Звезда

380 з в е з д д —■ Је ли чико, рече мени, кажи мн право : хоће ли мој оца доћи? Мајка ми једнако говори да хоће а њега никако нема. Сад ми вели да ће вечерас доћи, али ја не верујем.... Ако не дође вечерас, ја га више нећу видети.... Ударише му сузе и кроз сузе настави: — Пшни му и ти да одмах дође.... што пре. Нисам могао више да се уздржавам. Грунуше му сузе. Једва сам му могао рећи, како је доиста г. Срећко јавио деПешом да је пошао из Прокупља и да ће вечерас или најдаље сутра рано бити овде. — Никако сутра, рече Раде брзо. Вечерас, вечерас. Затим прекрете главу на једну страну, склопи очи и иоче брзо и бурно дисати. Крупне грашке зноја облише му лице. Поплаших се те брзо позовем Мару, која утрча у собу и плачући узе намештати болеснику главу на узглавље. Мали Раде после неколико тренутака поново прогледа. Види мајку да плаче иа ће јој рећи: —ПТто плачеш мама? — Не плачем, одговараше она а гушила се у сузама. — Видим ја да плачеш. Немој плакати, јер кад плачеш мени је теже. Немој ме мучити. — Нећу, сунце моје, рече тужна мати, па изађе из собе да сузама пусти на вољу и да у њима удави своју неизмерну тугу и бол. Каиија на дворишту лупи. Раде се трже, — То је оца, рече, и управи радостан поглед вратима. Али то не беше оца. Уђе доктор. — Како је мој јунак! говорио је доктор ирилазећи болесниковом кревету. Прегледа било и температуру и ослушну мало на грудима Радиним. — Добро је, говорио је даље детету. Још који дан па ћемо у поље. Не дамо више да се излежаваш. Треба јурити, скакати, играти се.