Звезда

392

3 Б Е 3 Д А

лево уво лепо видео на наслону од седишта рупу, где Је некада неки аалудни путник ночео да реже своје име. Личио је пре на какву Фигуру од воска, какве се виђају по панорамама, него на жива човека. Све понуде своје околине одбијао је само лаким зловољним покретом главе. Био је апсолутно неосетљив за све што се догађало око њега, Баш иза њега силно је пиштала Флаута. Један од осуђеника расположен бесно је добовао песницом о дрвени колски зид, док су друга троица за Флаутом звиждала неки марш. Тамо у углу код Флауташа неколико ђака гласно се препирала око неког важног социјалног пигања, где је падало крупних речи. Резервисте у углу за мном смејале се грохотом причи једнога од њих, који се бацио у пикантне успомене са моба у своме селу. Све ово слабо се дотицало младога Јеврејина. Он је стално ћутао и готово блесасто гледао преда се или боље рећи у мене. Бзегов мртав поглсд и цела појава, измождена болешћу, нервирала ме је и ја сам зажмурио. Наслонио сам главу на своје седиште и премишљао затворених очију, али сам својим духовним очима видео лепо сва лица из своје околине. Све што је било у колима чудно је утицало на мене. У овом купе-у као у калејдоскопу видим лепо у миниатури цео живот људски са свима својим радостима и жалостима. Видим како ту иду неизменично руку под руку: живот са смрћу, здравље са болешћу, радост са жалошћу. Кроз мирис од поморанџе, коју сече грудоболни трговац десно од мене, осећам ту у својој непосредној близини задах од смрти. Она ме дотиче по образима својим хладним крилима. Кроз звонки смех веселих резервиста, кроз флаутине звуке и буран говор ватрених ђака, ја чујем дивно тихе тонове погребне иесме. Н>у као да пева неко ту у ваздуху, у самим колима, Свег ме обузео некакав мамурни осећај живота, па ми дође искрена жеља, да више никада и не отворим својих очију. Цео свет учинио ми се тако сићушан, слаб и