Звезда

ЊЕН ОСМЕЈАК

вољи, а који је уз то имао и пристојну плату као машински бравар у железничкој радиониди. Пошла сам за њега најчвршће уверена да је то човек, кога ми је судба одредила, да ме учини срећном. Ја сам му се предала сва и телом и душом. „Била сам пресрећна. Сећам се, после свадбе враћали смо се у Н., где је он био са службом. У возу причао ми је своје младићске доживл>аје из Беча, где се учио своме послу. Ја сам се смејала невино и задовољно. Када ми је опет приповедао, како је једном приликом, само својом снагом, хитрошћу и ирисебношћу, спречио сигуран сукоб двеју локомотива: ја сам се прибијала уза њ, обожавајући га као највећег, најјачег и најразумнијег човека. „Страсно сам га волела. То је био човек коме сам дала први свој пољубац и од кога сам добила први пољубац. Он је за мене био- све и сва. Нећу затајити, да се и он у почетку одликовао нежношћу према мени. Али то је на жалост трајало једва годину, две дана. Не знам како је код других, али мени се чини, да се људи жене само за љубав тих првих година, када су односи више љубавнички, него брачни, а доцније за њих је брак готово само једна наметнута веза, која мора да се трпи и сноси из многих обзира. „Већ у току друге године приметила сам, да је он почео хладнети. Можда и он сам није то увиђао, али ја сам живо осећала. Удвостручила сам своју нежност према њему, удварала се и привијала уза њ. Он је испрва то примао мало зачуђено, по том равнодушно. Ја сам у потаји много патила, али сам се хранила надама, да ће га моја љубав напослетку сломити и вратити поново за навек мени. То бих можда и постигла, али наскоро променимо свој дотадашњи стан. Ту у новом стану задат ми је смртни ударац. У свету има чудних и необјашњивих ствари, и сада ми се чини неверица, кад се свега сетим. Зиец I, Л њига III. Св. IV. 3