Звезда

400

3 В И 3 Д А

Он је изгледа мало васпитан, а Ви умније од љега. То је тако неприродан однос и он се могао одмах лако опазити, те онда не знам каква би ту могла бити разочарења. Али мени се чини, да у Вама има нечега, с чиме нисте ни Ви сами начисто. Хоћете ли ми казати праву г правцату истину?" „Хоћу," „Волити ли Ви још свога мужа ?" „Не знам." „Кад Ви не знате, онда ја знам." „Шта знате ?" „Знам да га још волите, или ако не то баш, а оно да према њему гајите извесан неодређен осећај, који личи на волење." „Можда, али не бих рекла." Мислим да сам био у праву. То сам чини ми се познао и но њеном зажареном лицу. Нзој је морао муж ма чиме импоновати и она је још била под његовим утицајем. Али сам био уверен да ће се све то изменити. Одвојена од њега у њеној успомени полако ће ишчезнути све оно, чиме је он тако јако утицао на њу и остаће успомена само на његове грубости. Цветом ће обладати осећај силног презирања према њему, као што га је некада можда ватрено волела и доћи ће дан, кад самој себи неће веровати, да је икада било друкчије. Таква је 5ила Цвета! Саопштим јој ова своја размишљања о њој и изјавим своју слутњу, да ће она дочекати да се и по други пут уда али сада срећније. „Може настунити све то, што Ви замишљате, али што се тиче моје поновне удадбе, могу Вам искрено рећи, да сам изгубила сваку вољу на нове покушаје," одговори ми Цвета кисела лица као да јој је у устима оскоруша. Воз се приближавао станици, заједничкој мети нашега путовања. Цвета је заћутала. Премишљала је нешто ду-