Звезда

ТАРТАРЕН ИЗ ТАРАСКОНА — Длфоне Доде ■ I . ТРЕЋИ ДЕО МЕЂУ^АВОВИМД (СВРШЕТАК) I лрогнани дилижанси Е )ио је то стари из негдашњег доба дилижанс, постављен по старинском начину дебелом плавом чохом, свом избдеделом, прошивеиом грдним и оштрпм вуненим дугмадима који вам се после неколико сати вожње ужежу као докторски фитиљи у леђима. .. Тартарен из Тараскона беше добио један угао у задњем делу кола; он се ту намести како је боље могао, и очекујући необични задах великог зверпња афричког, јунак се мораде задовољити овим мирољубивим старим мирисом дилижанса, чудно склопљеним из хиљаду мириса, људи, коња, жена и учпњених кожа, хране и плесниве сламе. Било је ту од свачег ио мало у овом задњем делу кола. Један отац трапист, јеврејски трговци, две кокоте које се враћаху своме кориусу — трећем хусарском, — један Фотограф пз Орлеанвила.. . Али, ма колико да је друштво било пријатно и разнолико, Тарасконац не беше расположен за разговор и оста тако сав замишљен, с руком у упрти своје торбе, и карабиикама међу коленима . .. Његов наирасан одлазак, црне очи Бајине, страховитп лов на који је се кренуо, све му је то узмутило мозак, па још иритом овај европски дилижанс што га је наишао усред Африке, који гаје са својом доброћудном натријархалном атмосФером потсећао помало на Тараскон из његове младости, на излете у околину, закуске на обали Рониној, гомилу успомена ...