Звезда

ТАРТАРЕН ИЗ ТАРАСКОНА

407

дићу га тако све до дана, док, изгорен сунцем, иструнуо у влажним ноћима, не паднем — не могућн више даље — негде крај злога пута, где ће Арапн кувати њихова ћуФтета са остацима мога старог скелета... ...„Блидах! Бдидах!" викну коидуктер отварајући врата. II ГДЕ СЕ ЈАВЉА ЈЕДАН МАЛИ ГОСПОДИН. Нејасно, кроз окна замагљена паром, Тартарен из Тараскона назре пијаду са лепим начелством, правидну равнострану пијацу, опасану аркадама и засађену поморанџама, на сред које се мали блндашки војниди вежбаху у светлој ружичастој магли јутрењој. КаФане скпдаху своје капке. У једном крају пијаца са поврћем . . .. То је било красно, али ту се још није осећао лав. — На југ!.. Више на југ! мрмљао је доброћуднн Тартарен забијајући се дубље у свој кутић. У том тренутку врата се отворише. Свежи дах спољнег ваздуха удари унутра, доносећа на својим крилима, у мирису расцветаних поморанџа, једног маленог господина у дугом капуту лешникове боје; стар, сув, смежуран, крут, лицеједно тврдо и опоро као песница, под вратом дуга црна свилена марама од пет палаца, кожна сервијета под мишком, један кишобран: потнунн бележник сеоски. Смотривши ратну опрему Тараскончеву, мали господин, који се беше посадио према њему, показа се одвећ зачуђен п поче посматрати Тартарена не скидајући ока, и мучећи га већ својпм упорним погледом. Испрегоше, упрегоше, и дилижанс се крену... Мали господин посматрао је непрестано Тартарена ... Најзад Тарасконац не могаде више и плану: — То вас чуди ? рече , гледајући сад он малог госнодина право у лице — Не! Смета ми мало, одговорп овај врло мнрно; а мора се признати да је, са својим чадором, својим револвером, својпм двема пушкама у кожним навлакама, својим ловачким ножем, — да не говоримо о његовим природним преимућствима, Тартарен из Тараскона заузимао много места... Одговор малог господина наљути га: — Да не мислите случајно да ћу .ја поћи у лов на лава с вашим кишобраном ? рече велики човек гордо. Мали господин погледа свој кишобран, насмеши се лако ; затим непрестано са својом старом хладнокрвношћу прихвати: — То сте онда ви, господине.. ?