Звезда

408

— Тартарен из Тараскона, ловац давова! Изговарајући ове речи, неустрашими Тарасконац затресе као гривом велику илаву кићанку свога Феса. Дилижанс се за један тренутак узбуни од запрепашћиња. Транист се прекрсти, кокоте вриснугае ужаснуто, а ФотограФ из Орлеанвнла се примаче ловцу лавова, сневајући већ о великој части да му изради ФОтограФију. Мали господин, међутим, не збушт се : — Јесте ли већ много лавова поубијали, господине Тартарене? упита он врло мирно. Тарасконац то једва дочека: —• Да ли сам их много поубијао, господине!.. Желео бих вам да имате само толико косе на глави. И сав дилижанс удари у смеј видећи три жуте длаке шго се накострешиле на глави малога господина. Сад узе реч ФогограФ из Орлеанвнла: — Страховито ли је занимање ваше, господине Тартарене . . . Човек ту има да проживи каткад опаких тренутака . . . Тако и јадни Г. Бомбонел. — Ах ! јест, ловац пантера ... рећи ће Тартарен доста презриво. — Зар га ви познајете? упита мали господин. — Како да не . .. Да ли га познајем ... Ловили смо више од двадесет пута заједно. Мали господин насмеши се : „И ви дакле ловите пантера, гоеподине Тартарене ?" — Покадшто, да проведем време . .. рече распаљени Тарасконац. Затим додаде, исправивши главу једнпм херојскпм покретом који запали срце двеју кокота: — То није вредно лава ! — Може се управо рећи, усуди се ФотограФ из Орлеанвила, да пантер није друго до једна велика мачка.. . — Сасвим ! рече Тартарен коме није било криво да снизи мало славу Бомбонелову, нарочито пред госпама. Ту се и дилижанс заустави, и кондуктер отвори врата обраћајући се маломе старом : — Ту сте, господине, рече му он с пуно поштовања. Мали се господип диже, сиђе, затим пре него што ће затворити врата: Хоћете ли ми допустити да вам дам један савет господине Тартарене ? — Какав, господипе ?