Звезда

ТАРТАРЕН ИЗ ТАРАОКОНА 403

— Душе мп ! слушајте, вн изгдедате да сте честит човек, за то више волим да вам кажем шта је и како је .. . Вратите се брзо у Тараскон, господине Тартарене ... Ви губите време овде . .. Остало је одиста још неколико пантера у овом крају ; али којешта! то је одвећ ситаа дивљач за вас. .. Што се тпче лавова, с њима-је свршено. Нема их впше у Алжиру .. ., мој пријатељ Шасен убио је последњег. На што мали госиодин поздравн, затвори врата и оде смејући се, са својом сервијетом и својнм кишобраном. — Кондуктеру, уинта Тартарен набуривши се по своме обичају, какав је то старчић ? — Како! ви га не познајете ? па то је господин Бомбонел. III МАНАСТИР ЛАВОВА. У Милнјапаху, Тартарен из Тараскона сиђе, остављајући дилижанс да продуаси свој пут к Југу. Два дана тешког трускања, две поћп проведене с очима упртим кроз врата не би ли угледао у пољнма, крај друма, страховиту сенку лавову, толпка узбуђења, толнка неспавања одиста заслужила су који час одмора. А затпм, ако баш ваља све рећи, од од свога ненријатног догађаја с Бомбонелом, честити Тараскоиац,. и поред свога оружја, своје страховите набурености, своје дрвене капице, осећаше се врло рђаво у друштву ФотограФа из Орлеанвила и двеју госпођица из 3-ћег хусарског корпуса. Он се дакле упути кроз широке улице Милнјанаха, пуне лепог дрвећа и чесама; али тражећн тако хотел по својој вољн, јадни човек нпје могао да се уздржи а да не мисли на речи Бомбонелове ... Па ако је то још истина ? Ако нема више лавова у Алжиру ? . . На што онда толики пут, толико трчања, толики умор ? . Одједном, на савнјутку једне улице, наш се јунак нађе лнце у лице . .. с киме? Погоднте . .. С једннм величанственим горостаснпм лавом, којн ишчекиваше пред вратима једне каФаие, краљевскп посађен на своме задњем трупу, са својом рпђом гривом обасјаном сунцем. „Шга су ми то говорили да их нема впше ? повика Тарасконац скочивши у назад... Чувши овај узвпк, лав спусти главу п узевши у чељуст дрвени чанак што беше намештен пред њим на тротоару, пружи га понизно према странн где је стајао Тартарен, непомичан од заирепашћења. .. Арављанин један што нрође баци. му марпјаш у чанак; лав мрдну репом .. . Тада Тартарен разумеде све. Он виде, оно што му узбуђење у први мах не беше дало да