Звезда

ТЛРТЛРКН ИЗ ТАРАСКОНА

417

VI НАЈЗАД:... Сутра дан по овој бурвој и трагичној вечери, кад се наш јунак иобуди у зору, и кад се потпуно увери да су кнез н кеса што му је поверио брижљивом старању одиста отишли, отишда без повратка; кад се виде сам у овом малом белом гробу, издан, покрађен, остављен усред дивље АФрике с једном обичном грбавом камнлом и с пекодико здатника у џепу као свом имаовином, тада, први пут, Тарасконац посумња. Посумња у Црну Гору, посумња у пријатељство; посумња у славу, посумња чак и у лавове; н, као Христос у Гетсиманији, велики човек заплака се горко. Али, док је он ту тако замишљено седео на вратима марабуа, забивши гдаву међу руке, с карабипком међу ногама, пред кампдом која га је посматрала, на један мах шипражје према њему раздвојп се и запрепашћепи Тартарен угледа, на десет корака пред собом. једпог гороетасног лава који је наступао подигнуте гдаве и ричућп страховито да су. задрхтали зпдови марабуа, са свпм својим везом и бурнусима, задрхтале папуче евечеве у њиховој хранилници. Само Тарасконац не задрхта. „Најзад ту си !" повика он скочпвши и нриљуби купдак уз раме. . . Дан !, .. Дан ! Фт ! Фт ! Готово . . . Лав је добпо два праскава куршума у главу.. . За један минут, у запаљеном афричком небу, пламтео је страховити ватромет распрсканог мозга, крви што се цушила и разбацане риђе трпве лавове. Затим све се рашчисти н Тартарен угледа. . . два грдна разјарена црнца који су јурили на њега, с батином у ваздуху. Два Црнца из Милијанаха. 0, несреће ! то је био припитомљени лав, јадни лепи сабрат Мухамедовог манастира, што ?а куршуми тарасконски оборише. Овог цута, Мухамеда ми ! Тартарен се срећно извуче, Манити у свој занесењачкој јарости, просиоцп милостиње искомадали би га извесно, да му хришћански Бог пе беше послао у помоћ једног анђела избавиоца, пољског чувара општине Орлеанвилске, који наиђе једном малом стазицом, са сабљом под мишком. Иојава општинске качкете одједном утиша гнев цриаца. Миран и достојанствен, човек с металним знаком на прсима, саставп извиђај дела, нареди да се натовари на камилу пгго је остало од лава, нареди жалиоцпма као и преступнику да пођу за њим, и упути се у Орлеанвпл, где све би предато ппсару. Бно је то дуги н страховити поступак. После племепитог Алжира, што га је прешао, Тартарен из Тараскона познаде сад други један Алжир, исто тако смешан и стра:ховит, Алжвр варошки, парппчки и адвокатски. Он познаде сумњиву