Звезда

418

а в е з д А

правду што се кује по угловима каФанским, чудаи и шарени талог људи од закона, акта што ударају на абсинту, беле мараме око врата покапане шамиоро-ом, познаде пријавнпке, бранподе, адвокатска пискарала, све те пзгладнеле и мршаве скакавце званичних хартија, који ждеру насељеника до сара на чизмама, и остављају га рашчупаног лист по лист као оголелу кукурузовину. Пре свега требало је испитати да ли је лов био убијен на земљишту грађанском или на земљишту војном. У првом случају ствар се тицала трговачког суда; у другоме, Тартарен би пао под ратни савет, и при тој речп ратни савет, узбудљиви Тартарев видео се већ пушкаран под бедемнма, или како труне у дну какве јазбине... Што је иајужасније, гранична међа двају земљишта у Алжиру врлоје неодређена... Најзад, поеле једног месеца трчања, неприлика, дреждања на сунцу по двориштима арабљанскпх канцеларија, би утврђено да се, ако је с једне стране лав и убијен на земљишту војном, с друге стране, Тартарен, кад је иуцао, налазио на земљишту грађанском. Ства,р дакле би суђеиа грађанскн, н наш јунакби ослобођен тек с две хиљаде иет етотина динара само накнаде, без других трошкова. Како да се све то нсплати? Онај који грош што беше умакао пљачки кнежевој, беше већ одавиа отишао на законске хартије и на судску абсинту. Несрећни ловац лавова би дакле прпнуђен да прода оружнп ковчег, парче по парче, карабипку по карабинку. Он продаде ловачке ножеве, малајске изрецкане ножеве, тешке главоломе. . . Један бакалин кугш конзерве. Један анотекар, што беше остало од енглеског балсама. II саме велике чизме ирођоше тако п одоше с чадором усавршеног система, једноме трговцу старуднја, који им даде значај кокинкинских реткостп Пошто је све псплаћено, Тартарену не оста до кожа лавова н камила. Кожу брпжљиво спакова и отправи у Тараскон, на адресу јуначкога команданта Вравиње. (Видећемо малочас шта је све било с тим баснословнпм троФејом Тартареновом) Што се тиче камиле, с њоме је рачунао да се докотура до Алжира, и то не јашући на њој, већ продавши је да плати ди-, лпжанс; то што је још најбољи начин у путовању камилом. На накост животиња не беше тако срећне пијаце, и нико за њу не понуди ни паре. Тартарен је међутим хтео да се врати у Алжир пошто по то. Он је хитао да впди плавп јелечић Бајин, своју кућнцу, своје чесме> и да се одмори на белим чардацима свога малог манастира, очекујућп новац из Француске. За то се наш јунак није устезао : и пре