Звезда

СМРТ ЈЕДНОГ ДЕТЕТА

437

из очију у очи, што из сваке невине и младе душице продире до дна ваше душе, уморне и невеселе .... * * * Међу овим нисмима (^ила је и једна депеша што ме чекаше већ два дана на пост-реетанту : „Здраво сам жалостан. Наш мали Роже умро. — Силвестар. и Погледам сад на датуме. Све је још до прекјуче ! Дакле, вечерас ће га сахранити Доцкан је: никако ми није могуће да стигнем ; нема никаква начина да опет видим оно љупко лишце, макар укочено и бледо .... * Роже Куек, тдко је звао себе кад би га ко запитао: „Како ти је име ? (Куек је Рожеово скраћење бретањскога имена његова оца с грубим, гранитним гласовима). Кад је изговарао то Куек, био је тако умиљато насмејан да су га увек терали да понови ту реч. Сада ми је било страшно тешко што опет налазим то јадно име. што га опет чујем у својој памети .... Овде, у Паризу, где сам требао да се задржим, имао сам да посвршавам хиљаду послова, да одем на толико уговорених састанака; пријатељи су рачунали на ме за обећане ручкове, други су ме чекали да посвршавамо важне послове .... Ни о чем од свега тога нисам више водио рачуна ; не бринући се ци за то да их известим, хоћу да што пре одем, да се вратим својој кући — одакле је за навек ишчезао онај мали цвет, Роже Куек. Возом могу отићи тек довече, а целог овог дугог пустог дана ваља да чекам у овој соби или да лутам по улицама ; да будем невесео и усамљен усред равнодушне или непријатељске околине, ражљућен до крајности и без