Звезда

462 3 В Е 3 Д А

„Човек од сазнања, мора не само своје непријатеље љубити, но и пријатеље своје моћи мрзети." „Љубите свагда, ако хоћете, своје ближње као себе сама — ад' не будите прво такви, који само себе љубе." — Начин овај, старо злато на ново нрековавати, подсећа по себи већ на Нови Завет, где Христос не престаје никако да пауке и изреке Старога Завета узима за подлогу своме новоме учењу, да их оживотворава свежим духом, или да их одлучио као заблуде за одбацивање напада и савлађује. Наш песник овим маленим потезом, као уопште са свима могућим срествима, оће да провоцира упоређења свога „Заратустре" са Св. Писмом, нарочито с Еванђељем. Он осећа себе за носиоца нове спасоиосне истине, која ће имати његовом народу и целом човечанству да изазове доба неслућене културе. Хришћанска наука милосрђа пзгледа му да је за одбацпвање. На место ње мора доћн нова истина. Он сам мисли да ју је пронаш'о и у своме „Заратустри" оће да је народу објави. За то он дрско ставља уј^данред своје дело са Св. Писмом. И он је пророк и он је гласилац епохе. Ои оће ново учење да распростре, као што су негда радили Христос и његови ученици. Отуд се Ничеов рад у тако много тачака и ослања на библију. Тон његових изрека налик је у најозбиљнијцм и најдостојнијим партијама час одмереном и сјајно-полетном патосу псалмова, час чудновато просто извођеним прпповестима нециФрастог стила еванђелског. Ово преночињање језика библијског даје озбиљпо патетичнпм беседама поготову религиозно — пророчки карактер, а кратким уводима у описима благозвучни прелаз у простоту и срдачност. И најзад тамо, где песник пушта на вољу својој осионој ћуди, они ублажавају надменост у добро промишљене шале честитог старца каквог. Нарочито у партијама, гдп песник приповеда о спољним доживљајима Заратустре, оп се строго придржава стила Дутеровог. Ово његово прихваћање је асинтетично или пак посрествои најпростијих срестава. И староставно, „Дакледа" и „И гле !" и миогобројне друге речп Л.утеровог библијског језика сусрећу нас једнако. Кад читамо увод главе „0 лицу и загонетци, 0 заклети би се могли, да по своме стилу могаше бити позајмљен само из Евангелија. Наш песник проповеда : „Када се међ' лађарима поче зуцкати, да је Заратустра на лађи — јер с њиме беше у исто доба на палубу дошао и човек један, који је допутовао са блажених острва онда овлада њима велико љубопиство и очекнвање. Али Заратустра ћуташе два пуна дана — беше ладан и глув од жалости тако, да