Звезда

484

3 В В 3 д д

бав и Салетке, Сардуову Отаџбину или Рабагаса, све готово комаде Диме Сина итд.). Сама пак личност Дечанскога у комаду најбољи је доказ, да он није имао да буде алузија на данашње прилике, или бар не у првом реду, као што је то хтело да се представи. Први чин комада дочекала је београдска публика доста симпатично, и та симпатија би га јамачно пратила и до краја, да није било извесног ућуткивања публике с једне, и доста слабе игре глумаца с друге стране. Ови последљи су могли доиста уложити више труда у један српски комад, који се даје први пут, уз то је од непознатог писца. Ми знамо, да су они преоптерећени пословима, па ипак, ипак је могло ићи другаче. Овде је нпр. сам редитељ предљачио у слабости. Улога челника Вратка врло је благодарна, није велика, а Г. Станојевић је тај карактер са свим уништио. Јелена је такође била врло слаба, тако исто и пустињик. У опште узев. представи је недостајало живота, и да још није било Гђце Нигринове, Г.Г. Руцовића, Гавриловића, Божовића, Поповића и донекле Петровића, суд о нашим глумцима овога вечера не би се смео ни изрицати, јер им не би могао чинити никакву част.

ељ

*