Звезда

вр . 7

ЗВЕЗДА

стр . 51

у коме би не само радо живео него и умро. Није знао шта чини од радости. Свежина његова духа блистала је као роса на шареном цвећу кад је сунце подасја. Ваздух се нроламао од смеја њихова. Дав је био већ освојио кад су стигли у Кумодраж и заузели место на једној лепој пољани око које се дизала лепа шума. — Овде сам место изабрао — рече стари Младеновић. — Ту нам је близу вода, а ево и траве и хладовине. Брзо се разлетеше на све стране. Младеновић оста са сељаком коме је наручио да му јагње спреми, па се спремаше да настане око свог омиљеног посла, пецива. Милорад и Милан беху отишли на извор. Милан га је целим путем задиркивао за Савету, и ако се овај градио немаран. — Ала си ми се накицошио ! — рече му Милан кад се са чесме вратише. — Просто си се ујдурисао! — Таман ! — Јеси, Бога ми! -— Ти си луд ! Тога ради ја не бих из ку1е изишао. — То је бар искрено! - чу се иза њихових иеђа. Окретоше се : Савета и Марија етајаху иза њих. Збуни га онај смели, отворени поглед што блисташе у неком сјају, и онај осмејак што обиграваше око уеана које као да беху створене само за пољупце. Не знаде шта да рекне, а осећао је да нешто мора рећи. И еромуца: — Опростите, госпођице.... — Шта? Зар што отворено и искрено исказујете своје мишљење ? — упита Марија. — Молим вас.... промуца он опет и прекорно погледа Марију. — Наше је да вам докажемо да се варате! рече Марија, па узе Савету под руку. — Али чекајте, молим вас ! — рече он долазећи себи. — Ви сте ме рђаво разумеле! — Е?!... — рече Марија. — Па лепо, шта сте хтели рећи оним: да није вредило... али искрено реците! ЕВега обузе румен али рече истину. — Милан ми проби главу цело јутро пецкајући ме. Нисам могао даље трпити него му рекох, али не мислим тако! У осталом, поштоване госпођице, онај одговор није био намењен вама! Милан се стаде смејати: — Ала ти лупаш којешта! — Не! —- рече он озбиљно — Ја немам никаква разлога да нападам женскиње ; шта више. мени је у њихову друштву веома пријатно! Кад је тако, онда нека је опроштено ! рече Марија да би га избавила из забуне. — Је ли, Савета, и ти си задовољна његовим одговором ? Савета, која дотле речи није проговорила, не проговори ни сад, него само климну главом у повлад. Онда се обе засмејаше па отрчаше тамо где се пециво окреће.

Виловић је гледао за њвма како одскакуташе, како поскидаше своје шешире и обесише о зелено грање. Затим се окрете Милану који се смејао на сав глас. — То није лепо од тебе! — рече му љутито. (наставиће се)

ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ СТЕВАН ЈОВАНОВИЋ Архимандрит манастира Троноше. (ваставак) Ова молба преко карловачког митрополита стигне у Ееч, и на њу одговори ратни савет у Бечу преко свог заступника председника дворског ратног савета г. Бровна 3. марта ово : „Високо иреосвеЛвни-благородни\ Колико сам рад становницима Јадра, Рађевине, Шабачке и Ваљевске нахије по могућности досадашњу помоћ и одбрану и у напредак даћу, с тога дајем на знање генерал команди војске, да за то потребне припреме учини. Толико налазим за потребно одговорити вашој екселенцији на ваше писмо од 2. фебруара и дати на знање да се ваши поменути становници са онима од генерал-команде припреме са радницима, колима и храном колико је могуће, и са свим оним што генерал команда за потребно нађе..... „Од Ваше екселенције очекујући таквог наређења остајем са сваким високопоштовањем покорни слуга и Овај је одговор послан преко карловачког митрополита, који га саопшти Стевану заједно са својим писмом од 9. марта 1790. год. У том писму пише митрополит архимандриту Стевану: „Мемоар, који је часност Ваша са осталим поглаварима цркве и народа из предела јадарских, ваљевских и шабачких мени прошлог месеца фебруара с молбом, да би навалу и бедно стање ваше јавио Њ. Величанству и измолио тражену помоћ, нисам задоцнио да пошљем Њ Величанству с препоруком преко царско краљевског војничког савета. Но како се десило да је наша препорука послата у оно време кад се Њ. Ц Величанство налазило у тешкој смртној болести и тиме довео цео двор и царство у прелазну тугу и збуњеност тако, да оно што смо молили, ускоро се уредити није могло. Зато је и одговор доцкан дошао на предлог ваш и моју препоруку, који вашој часности шаљем у прилогу и преводу с тим, да ви скупите неколико старешина из поменутих предела те да им јасно прочитате и јавите. Али како је светли дом обећао помоћ и заштиту тамошњем народу колико је год могуће, но само под тим