Звезда

•бр 12

3 В Е 3 Д А

стр. 95

хонорарима привуче себи успех. Дела се у том послу неће видети, али ће хонорари блистати. Али је и то врло тешко постићи обичним г»р е д пгвима, а Г. Андра је учио да се без памети не да човеку ни добрим мууџијом бити, а камо ли великим литератором постати. Осетивши пак, да њему и највулгарнији таленат оскулева, он се одважио да и ту тврдоглаву памет и та ; ћудљиви таленат, замени једном једином вештином, која носи име: хиииогизам. Андра Г. је на ту идеју лошао мало по мало. Још као студент осетио је он у себи неку по све страну моћ. Приметио је да све његове написе постигне зла судба, кад их коме год даде на читање. Суд је врло неповољан, и носи у себи констатацију : да лектира тог рукописа проузрокује саавање. А ви знате, да је спавање једно врло прецизно мишљење. Међутим је резултат са свим други кад сам Г. Андра чита коме свој рукопис. Чим Андра Г. упршти у слушаоца очима и упита за мишљење, овога најпре прођу као неки жмарци, а затим га одмах освоји једно тмоло стање, у коме он исказује најласнавије речи за Г. Андру и његов састав. У брзо је Андра Г. приметио, да то није дејство његовог сиренског гласа, нити вел гчине његових умних зачетака, него више упечатак, што га ствара његова физичка појава, Касније је натрапао и на објасњење тога Феномена, и дознао: да као што има људи, који се дају хипнотисати, тако исто има људи, који имају моћ хипнотисања, и са в г довољстаом је констатовао да он, Андра Г. спада у д ових других. Одмах је почео експлоатиспти ту свОју необјаи^њиву надмоћност, и међу друговима заузео је положај Губарева. После извесних проба иа којих се уверио да је заиста постао за своје ближш неодољив, Андра Г. 15 ч чео да оперише на велико. ** - нч она уредништва.

Тада се наш Андра Г. баци на једног штампара. кога за тили час убеди да је он, главом Андра Г. који није никад нигсе видио никакве сликарске галерије, и који нема појма о уметничкој слици, нити о гравири—, да је он ипак једини позван и способан да уређује „илустровани лист" у Србији. И тај се лист, на опште запрепашћење, једног дана и појави, облика тако незграпног као да је на асури печатан. У то доба некако неспретна Централна Управа поче му бркати рачуне, али чим се пред Министром појави ова Медузина глава — све се опет уреди и пође, да не може бити боље. То је био прави тријумФ и врхунац хипнотизаторске вештине Андре Г. Од то доба он само бере плодове својих — очију , и летуца од фонда до фонда, попут трудољубиве пчелице. Ако би се ко још успротивио његовој свемоћи, Андра Г. га напусти за неко извесно време, и тада, од једном пред тим продрзљивцем никне као из црне земље страшна фигура: подупрта огромним сапима, по врх које стоји насађена од непечена теста само у општим нотезима скицирано лице, на коме се виде очне дупље испуњене неком нарочитом светлошћу. Та се прмлика, на лик каквог хиндуског божанства, непомично укрути пред субјектом, и — још једна жртва и још један хонорар више ! Наша Млада Књижевност је већ пуна таквих ојађеника, који су по своме положају морали постати субјекти Андре Г. Тако нпр. Г. Пера Ђорђевић, постао је субјект на коме се Андра Г. свакодневно вежба, као у „соби за борење". Г. Љуба Јованонић је, ваља му одати правду, покушао да се одупре тој назем^љској сили, али је био смрвљен. Његова нервозност је плод те неједнаке борбе. Па да би зар поправио свп}е ваомћ порушеве цдн"|""° отшетао са до у презелену „Градину." Али нико своне у Маче ) \\ хамо се Г. Љубин „Поглед", ™ чршап П"«о уз пам^