Звезда

стр. 96

3 В Е 3 Д А

ег

Али ми смо још у перојоду хигемоније Андре Г—а. Сви одбсри, ска друштва заседавају у перманенцији и само решавају : колико дотични фонд има издати најновијем делу Г. Андре ? А познато је, да је он неуморни писац. Сад је баш „Просветни Савет" обузет чувством човечности решен да му подари велику своту. Г. С. Томић, човек тих и кротак, реферисао је о „Св. Сави" Г. Андрином : да писац Андра Г. (ја цитирам речи Г. Томића) „није ограничио свој задатак" ; да му ,,није добра композиција списа" ; да му не ваља „начин обраде" ; да му не вреде цитати; да му ваља прерадити „цело излагање"; да му је „врло слаб одељак" најважнији у делу; да је писцу „непозната сва нова литература о тим стварима" и — таман је хтео да закључи: како је дело рђаво и како га треба одбити, а Г. Андра мину крај прозора. Г. Симу прође као нека језа и он написа курзивом овај завршетак : „ја препоручујем дело Г. Андре само ако га преради".*) Чудне силе, анатема га убила ! Андра Г. се, даклеДнеће више моћи зауставити. Он ће сад псчети да се не задовољава свмо приходима од • фондова, него ће бацити своје чудно и страшно око и на саме капитале. Што је најлепше њему за то чак неће бити потребно ни закондавно решење. И кад више не буде било ни паре у тим фондовима, Краљ. Акалемија Наука узеће Андру Г. у своје друштво и прогласиће Андру Г. за највећег књижевника српског !' 8рес1а1;ог.

МЗ ДРУШТВА Фрауцуска Академија На место умрлпг *" т

Сриска Академије. На прошлом састанку који је Срп. Краљ. Академија Наука држала 7. ов. м. изабран је за редовног члана Академије Г. Љуба Јовановић професор.. 36 год. стар.

У пр. Недељу ученици Гимназије Краља Александра I. давали су у корист „Ђачке Трпезе" један концерат под управом Г. Мил. Брожа. Концерат је имао врло много успеха. Сала В. Школа је била препуна, многи су стајали по ходницима а многи су се и вратили. И овог се пута, дакле, доказала потреба за стварање једне концертне сале у Београду. Програм је био одабран, али предугачак. Довогно би било 6—7 тачака. Г. Брож је уложио много труда и његови ученици су. доста тешкоћа савладали. Највише се одликовао дечко Корницер, као вијолиниста. Али не треба заборавити ни „медаљино наличје" т. ј. оногшто је у бубањ лупао. Изгледа да је ту луиање прешло у традицију. „Од оца је остануло сину". У осталом то мује све. ЗАНИЖЉИВЕ СИТБИЦЕ 0 немсчком исзорушту Од интереса је немачка позоришна статистика за прошлу годину коју је ту г објавио лист Вићпе ипс! \\ 7 е11:. У Немачкој је било позоришта На овим позориштима давало се за про_^ „ годину 434&8 прелстава, од којих је било 30795 драма и цоИрДија, 7937 опера, 4076 опер^р^ ,« 650 балета. Највише се давала шала Код белог поња (ТоО пута), затим Воу***" Фг сиива ^их вагона (769 пута) па КчриџиЈа Хеишел с ЈГ| комада су се предствгљали по више од по.ављив* 0 *