Звезда

вр. 14

3 В Е

3 Д А

стр. 109

У том тренутку погледа он странкињу, девојку, коју му беше домаћица одредила да је поведе аа сто... у истом тренутку и она њега погледа некако бојвжљиво, јер су јој већ пре тога напоменули о његовим изгледима у будућноети, о његовој мудрости и широком срцу. Он ваборави да миели на свој посао и стаде да јој се удвара, негато што није хтео да га у томе претекне „млади јааавац", који је Сгдео поред ње с друге стране, нешто што му се она допадала. Говорио је пкметно о нечем трећем; очима јој је исказао своје допадање. „Млади јававац" с друге стране није имао никаква успеха... Она је оног часа внала да ће јеиина истинита страст у њеном животу имати веве с тим очима ! Нашла се трпељиво у том полажају, осећала је као неко вадовољство, што је она, око које су доста често облетали и која се такође неколико пута више покушаја ради ваносила, нај за^ наишла на право и ж^рко осећањп, најзад погодила пут да се оа истинског иввора живота напије. >Лака могућност у великом граду, случај и Цеварова уметност приредише од даиа тога ручка небројене састанке. Он је долквио старој тетки, код које је она живе^а посде смрти родитеља ; обиовио је одавно вапуштена повнанства с љу (има, с којима је она имала додира. Тумачио }ој је слике по ивложбама, поклањао најлепше руже и најновије књиге. Давао је на сто начина докааа о свом интересу и наклоности, исцрпљивао 6и по готову своју Фантазију да је раввесели и њене мнсли себи упути. Она је тврдила да није ни лепа ни духовита; да је пак љубаваа и паметаа, то није могла порицати. Имала је динан глас и квд пева изгледала је „слатко," иараз, који је он често упограбљавао и који је у његовим устима губио онај обичми бљутави укус. Он није прападао мувикалнима. Н>ен дар био је при •гом једино у чем се нису разумевали. Налавио је да се она лакомислено игра с тим талентом и желео је да пева само овбиљне, уввишене ствари, док је она са особитом љубављу певала веселе песме, које су одговарале њеном темпераменту, али Које су њега нервозно дражиле ништавном садржином. Али и поред песама и нервоаности они су се волели — она њега јаЧо но што је он опажао, он њу на свој начин. Он јој се удварао, мирно је компромитовао пред другима, писао јој сваки други дан и уживао у осталом у пријатном осећању да опет има пдамен на коме је могао вагрејати своје охладнело срце. Њпно име Тереза чудним неким начином још не беше ааступљено у његовом богатом алманаху. Под заставом пријатељства једрио је тај однос без препрека по друштвеном мору. Нико се није усудио да га вадиркуја глосама, а кад би ко год не одобравајући њу запитао о том тако брижљиво негованом односу, тада би она тврдила поносито и весело да је цела ствар само „е< тетичке природе." У ствари внала је она врло добро да пријатељства не може бити под таквим погодбама, али од кад то није дражило природе као њена што је, да једанпут по ваљуљаној жици пређу преко Нијагаре ? !

Терева је била прожета мишљу да ће свака девојка нашег доба, има ли само потребну енерги1у, поћи оним путем према коме осећа највише наклоности. Она је од увек имала особиту слабост За двоје : аа самосталност и пуговање. Према питању о удадби била је равнодушна, пј>в , што је знала да се може још увекудати, друго, што је познавала кратак век евојих рођених ваноса и своју брзу васићеност несталним идеалима, да би Се, што св тога тиче, каткад најежи^а од себе саме. Како је већ прбшла била четвртину века, иритискивао је њеву душу приличан списак грехова ив области девојачких необавривости. Предосећала је да ће је Судбина ва то једном кавнити — после оног ручка повнала је и врсту казне. За његове осећајне експерименте она је била врло псгОдна. Он је сад био у стадијуму у ком је љубав као свирање на клаввру или цртање акварела, ради мирвог естетичког дотеривгња живота. Лзубав му је била као оава после пустиње кавцелариских актсва, Кад би она бивала хладнија но обично, он је поствјао неерећан, али та врста неСреће није много болела, била је много пре као нека врста масаже срца. Кад би она била пријатна он се осећао огрејан као поСле шетње по сувцу. Је ли полавила на пут, ристанак би ва њега био тако тежак, да није била у Стању да се врати друкче него кад је полазила. Да га заборави такође није могла, јер ма куд да оде увек су уз њу била његова експресна писма, а кад би се поплашио од каква конкуревције, увек је он осигуравао себи њене мисли непоередно по жици. Тако ју је држао преко долива и планвна увек ва лавцу. Да се слагало са његовим животним програмом, он би се њоме Оженио. Дође ли му пак таква мисао он ју је одлагао ва пет година. Пре тога рока не би му плата била доста велика за ивдатак, који је одреДио „ожењеном" стању, у осталом тај однос је био са свим по његовом укусу. Да се њоме оженио пе би се могли тако ревносно дописивати... * ИЗ ТЕРЕЗИНА ДНЕВНИКА Фиренца 4. маја. Фиренца ! 1а Иогепсе — цветна! Ах, да, и то у пролеће... Како жубори жути Арио! Како се сунчави враци влитно прелввају преко старих мостова и како се у реци вврно одбијају сви ти масивни луци, све те архитектонске необичности. Архитектонске... ту ми паде на памет архитект. Он сад сеДи на Корвици, и зида веселу, белу, малу вилу ва труло богатога Фргнпуско ^а љаркиза, који ће се у н>у уселити само за то да тамо умре. Има много талевта. Иајвише воли видати неевабожачке храмове као оне у Пестуку и Ђирђенти, али увиђајући паметно прилике и време задржава се на вилама и касинама. На јесен има поруџбину у Грчкој — трајаће три године ! Која ое ва њега уда биће три године у Атини. „Пловила саи на пурпурној галији По плавоме грчком мору" —