Звезда

вр . 15

ЗВЕЗДА

отр. 115

ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ ХАЏИ РУ.ВИМ Архимандрит манастира Боговађе. — Миленко М. ВукиИевиЛ (наставак) Ово сведочи како је било огорчено на Немце оно чисто и честито срце иравога Србина, који је предан и цркви и вери и Богу и небу, али који жарко љуби свој народ. Да су се тако исто осећали преварени и они, која водише бригу о самом народу т.ј. кнеЗбВИ „ ^сгови, доста ће бити. ДЗгК &ведем како се после тога рата при растанку са Михаљевићем осећао кнез Алекса Ненадовић. Када је Михаљевић позвао Алексу да остане у царевој служби, он је казао да неће. А Михаљевић на то : „А зашто, Алекса, ти нећеш да останеш у нашега цара служби, пакћеш скоро капетаном ванжирати, а заклео си се да ћет нашем цару веран бити?" На то Алекса одговори: „Истина је да сам се заклео да ћу му бити веран и против Турчина за слободу очевине мојевојевати, и познато вам је да ја заклетве моје не преступам нити цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали, зато идем натраг прако Саве, а немам писара и других учених људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати свакоме калуђеру и попу да у сваком манастиру запишу, да више никад тко је Србин Немцу не верује." — Михаљевић: „ћути, Алекса, да од Бога нађеш, чуће Немци, па ће те оловом залити." — Ја то Србину кажем, а не Немцу ; а и Немцу ћу то исто казати и сваком." (Мемоари Проте Ненад. 34). По доласку свом провео је четири године као игуман, а 1795. постаде Рувим архимандрит манастира Боговађе и ту остаде до смрти своје. 0 свом постављању за архимандрита бележи: „И того времена постави се архимандритом во сеј светој обитељи од Митрополита Данила при игуману Василију (Петровићу 1 ) 1795 год. И нитко

од мојега рода син или брат, ничто да има тражити здје веће манастирско (да је) или ове две књиге више речене, кроме на прочитаније пак возвратити у манастир" Еасћ I. стр. 184). Као архимандрит провео је хаџија остатак свога живота. За то време шта је радио не зна се, али се може нагађати. Он је посматрао како Срби помажу Шиник оглији Мустај-паши, београдском везиру противу крџалија, ага и злих Турака, 'соји се беху скупили као гладни гавранови у Видин и само чекаху прилику па да се дочепају Србије. Чуо је за смрт Ранка Лазаревића из Свилеуве, чуо је за смрт митрополита Методија ит.д. Ова последња вест дарнула га је прилично и он остави овај запис о том догађају: „Љета 1801. Јануарија 26. удави београдски паша владику Методија ; за његово нестројеније и безаконије уподоби се Фоки, мучитељу цару Греческому. Тога времена бист међусобна бран, Турци Видинлије цару непокорни, и много бист међусобно крвопролитије помежду их и бист скупо жито: пшеница 100 ока 18 гроша, а кукуруз 10 гроша." (навод по Протиним Мемоарима стр. 56 и 57.) Године 1801. у јесен јаничари удавише Мустафа-пашу Шиник оглију, а дођоше да господаре београдским пашалуком дахије и Јаничари. Једни и други голи и боси, гладни и жедни, жељни товних коња и постављених ћуркова, а још више сувијех дуката, навалише „намет навилајет". За кратко време за непуне две годино, они се наситише и напојише, оденуше у свилу и кадифу, награбише блага и жутијех дуката Песма вели . Еод нас има у седам дахија, „У свакога по магаза блага. „ЈКака блага ? Све мека дуката, „А све пуста блага лежећега; „У нас, браћо, четири дахије, „Аганлије и Кучук Алије,

жуте од пиринча као тупа сикирица, коју ја нознајем. Станоје Главаш хтео је силом да му је сн ункаша скине. (Ову ^орбалту тј. тупу сикирицу игуман боговођеки и ва Турака иа седлу о ункашу свагда носио, ја добро анам). Игуман Жарко -— јупрк ни Турцима се није дао гчвитет, но их је в^вао и г>ккирицом оном тукао, — пОтегНе саољу и повиче „Окодо I шћу." (јербо је он имао тако обичај често говорити кад хоће кога од себе да одбиЈ Ј; а у шади пређе с вама гОворио намје: „около голићу !") —Станоје Главеш повикве : „П бт тлме Ђорђе, ево калуђера са сабљом." — Он се пр. куч да види шта је, а Главаш извади виштољ на Жарка, а Жаркс мане сабљом даГлаваша удари ал' вромеш . т Карвђорђа мазне и васече по сбразу. Главаш и други опале пиштољима те игумана убију. А кад П1«штод,и пукну, онда сва војска повиче. Лагум, лагум !" пак бежи натраг колико се скочити мож . Овако ми је ј књаз Милош Обреновић, који је онда био војвода са великим смејем кааивао „свакивамје, вели, окок од Лауданова шевца до у Мокри Луг по сто дуката вредео." И он и ева I војска мртва ј . з игумана благосиљала говорећи: „Жарко 1 по1»6е, ?ли сву нашу војску од срамотне смрти иабави ј јер би нас Турци на њиовој вери све потукли."

Ј ) Василије Петроеић, игумгн мвнастира Боговође у устанЈ.у повнат је под именом игуман Жарко. Био је добар јунак, и као игуман Боговгђе помиње се 1791. Ванимљива је смрт овога игумана. Прота Матија Ненадовић у својвм Мемоарима на стреНи ?50—251 (задругино вздање) прича свако : „Овај исти боговсђеки игумав Жарко 1804. год., кад смо на Врачар иегшли, био те и он онда квл је Карг.ђорђе псшао у вече, на неку веру београдсквх Турака, да ће му капију отворити. (Хтели су га преварити и самОга унутра упусткткти, гак капију вачворити и све у н утра побити. То се добро зна : да су Београдски Турци хотели мвр с нема ови би могли и сами дехије потући, јербо је много виле Турака ерлија него дахија ; но то је нагсвором ахија било да само нреваре и унутра ме!)у куће домаме.) Жарко пошао нсћсм. Кид буду на Лауданову шавцу, вади се Станоје Глевгш са Жарком око једне ћорбалте