Звезда

вр. 15

3 В Е 3 Д А

стр. 117

деввјка опет дошла и прво похигала овом детињем идеалу, и какз се горко разочарала на погледу мусломана, који јој се сад учини као да је од чоколаде — један утонуо идеал! На крају алеје стајао је црнац на достојанственом подножју, окружен расцвстанам цвећем. Лево испод реда дрвета жуборио је Арно. Према нама поздрављала су нас брда у вечерњој одећи, зачу се музика, и коњаници и амазонке јурили су преко песковитих стаза. Кад нас тетка није гледала пружао би ми он руку. И опет прође кроз свет стари, слатки, пролећни занос, пролећна грозница, мајска болест... Чежња и жеља још једанпут отворише очи у хиљаду душа — ч ежњ а_да сл- великог заноса, ^7^3^-^1Пушљивим мирисом ма какве пролећне етрасти каквог лудог сна, који се не снива никад тако лепо, као баш у мају... Ја те волим и других месеца у години, али никад тако слатко и силно као у овом ! У децембру на пример, моја љубав према теби има нешто озбиљног премишљања. Она пита понекад колико ти управо вредиш ? Летњих месеца провлачи се кроз њу нека сетна изнуреност — мени је таца као да ми ти ниси баш тако преко потребан као у мају... Септембар снажи највише моју љубав; тада она постаје одушевљена и певала би ти хиљаду дитирамба! Али нежна и тдпла, скромна па опет дрска, у молбама, она је само у мају ! Најбоља љубав то је љубав мајска ! Оиа почиње тамо где осећање ослобођено сваке земаљске <<езе ваздушасто око тебе облеће као музика.. Мајска љубав је нешто најмузикалније у природи, али има људи који немају чуло за такву музику... А ти припадаш њима! 7. маја. Тетка нас је оставила саме да шетамо. Ишли смо дуж реке, с. југра по хладовини. — Је л' те рече он, свака варош има своју нарочиту особину, која увек пада у очи и даје јој карактер. Тако је Фиренца ча прзом месту лепа. У свему има много тосканске хармоније. Погледајте само контуре ових планина ! Меке су као љубавна песма ; ништа није у њима херојско, ништа дрско ; оне су нежне и умирују! То је трад, који ласка осећајима. Еако су солидне, богате и господске ове старе палате ! Ништа од оних силних ру шевина римских .. Па то обиље цвећи свуда и стотине статуа по прозорима, и Лођија ден Ланци, зар није не што најлепше што се може вилети ? Ноћу, кад изгледа као басна пуна духова, што је старо. доба новом прича, или дању кад су ове статуе као очаране обасјане сунцем да чисто не смемо дисати ла их не пробудимо. Фиренца је град моје душе. И заиста љубав није нигде тако лепа као у Фиренци. У Риму, на приуер, љубав нам није ни мало потребна. Тамо се Ми&ш и сувише занимају јаким контрастима. Фиренца је чисто створена за осећајно уживање. Шетамо се од лепоте до Лепоте, и имамо за свгку љубазну мисао и времена и простора. Мислите ли и ви тпко, Тереза? — Не, одговорим ја, у Фиренци има тако много галерија, да се нема времена за такве површине ствари.

Љубави је место на острвима где нема Музеја, КаТри Корзика — то је земљиште за љубав..,. — Вређате ме, Тереза, прекиде ме он. Смејала сам се. Хвала Богу, што се у извесним тренуцима још могу смејати. Он не воли смех, као ни певање лаких песама, као ни Хајнеове последње акорде и све што је мало оштро или што опомиње на погрешан тон Он се не може од срца смејати. Ст с!е 51ес1е — природе не могу то уопште. Вратисмо се ћутећи у хотел. По подне били смо у Сан Минијато. Како је хладовина у овим дрквеним просторијама после сунчане припеке! —Код Аве Марија спустисмо се. Пред нама је лежало пространо раскршће са Давидовим спомеником, тим "ликом сјајне лепоте — како поносито стоји строги мледић са тоболцем и гледа тако пркосно мрким очима доле у благословену дочину ! Како је све око њега радосно клицало овсм дивном пролећу Како преко кровова прозрачно прелећу дрктаве мрке сенке црквених торњева! Свуда мирис од мањонија и нарциса, сладак и диван. — Шта вам је, Тереза, г*т» ск гајеЈЈНГЈт. Та сте се променили, Тереза! — Не, нисам. — Ми се морамо објавнити, продужи он, било је нечега у вашим последњим писмима, што ме је силно узнемирило. — Тај архитект. — Ах, не говоримо о архитектима! Наста запара. Одвезосмо се у хотел и умукосмо обоје. Сам неће да се мноме ожени. а другом ме не уступа. Од његових писама требч да живим, од милости коју ми удели ! Као да се гладно срце може наситити артијом за писма! Први пут осећам да је то платонско удварање уврео јлио еа шке та^о. к* о i? ие смем нде примати Ко сам ја у самој ствари V Једва лепушкаста девојка која дсбро пе*а, неслеђсне вссехе кграви, к< ја истина није никад чинила сувише добра, али ни сувише зла, прилично безгзлена, и ако не од оне грубе наивности, за коју он никад није имао укуса, без родитеља и зато подесва за удварене, мало размажена добром тетком, са нејасним идеалом у срцу о нечем узвишенијем, што се никад неће остварити, и са одвећ незнатним имањем, да би то аа Цезара имало вредности, због чега он никад. неће жртвовати неке своје угодкости да мене добије... (наставиће се) ХАЈДУК СТАНЕО ПО КРИТИЧАРСКОМ РЕЦЕПТУ Г. МОМЧИЛА ИВАНИЋА написао Радоје Долановић I Порекло и детињство Чим се каже хајдук читалац мора и сам помислити да се Станко морао родити негде тако у Бечкереку или