Звезда

стр. 150

В В Е 3 Д А

бр. 19

Још јуче отимали смо се, ко ће доспети на Димину „Дијану де Лис";ашто намјејош све обећавала Комедијг приликом наступајаће велике изложбе! Она се слабо обазире на укус празничне публике, оне публике која у позоришту тражи искључиво забаву, и начин како ће да утуче досаду и да проголица своје успаване нерве. Француска Комедуја истицала је се у томе над осталим по зориштима, одабирајући увек комаде теже литерарне вреднссти, извлачећи их врло често из прашине своје архиве, па макар они и не одговарали сувременом укусу летеће публике. Но за то су под њен кров хитали сви они који цене истинску уметност, и који у драми гледају најсилнији облик књижевности. Огуда и љубав коју књижевни свет гаји према Француској Комедији, а та љубав није нигде ухватила тврђа корена него код париске учеће се младежи, код оног младог, бујног света што је разапео своје ксаљевство на левој обали Сене у чувеном ^иагОег 1^а$п. Сорбона и Француска Комедија, то су два најомиљенија дома париских ђака, то су два бујна врела која једно лруго допуњују и на којима је тако слаткз пити, и са каквом ли жеђу младе душе гутају свеж и бистри напитак са тих бујних извора ... Данас око подне, када у Сорбони и око њених крила — као обично у то време — бејаше читав мравињак младе, одушевљене деце, када је сејош кусурало о ономе што је ј; тро донело новога и што ће све вече показати по разним позориштима и кабареима у сред те веселе, несташне, младеничке граје, заврже се, као муња из ведра неба, страшна вест: — Комедија гори.... Стотине млађчних грла понављаху тај страховити глас ; лица бејаху упрепаигћена очи изненађене, Свако је слушао, понављао, а није разумео како је то ? од куда је то Колико их је, који се спремвху да после по сахата слушају у тој љубљеној комедији мгђиске стихове Расинова Бајазита, а колико ихје који бијаху већ пошли Комедији да за рана ухвате добра места. И заједан тренут све живо полете преко мостова на ону сграну вод « где је Комедија.. Слушао сам успут, како пролазници јурећи добаЧУЈУ један другом грозничава питања: — има ли' жртава ? — Бејгше ли публика већ засела у дворани ? Има ли наде на спасавање ? — На жалост, неколико страховитих примера пожара у Паризу, а поглавито Базара Мило :рђа и опере согшцие бејаху оставили ужасну уопомену несреће и безброј жртава што заглавише у пламену те је свет стрепио да се и овога пута није поновила та незаборављена катастрофа, тим пре, тто за данас бејаше као и обично четвртком заказана дневна представа (та1тее). И глецећи оне непрегледне масе света где јуре преко мостова, дивио сам се тој силној и великој љубави, којом Паризлије узимају учешћа у свакој општој народној несрећи . . . Ближећи се пијаци Пале-Ројала, на коју избија једно крило Комедије указаше ми се огромни облаци дима. Колутају се и растапају а подњином мрачном копреном ишчезавају сјајне палате Лувра и Тилерија. Да злобне ли судбине, која још и данас у данима широке слободе и пуне цивилизације витла над крововима ових историских дво-

рова дим и варнице, то убилачко оружје револуција и грађанских ратова. И кад мало по том угледах огромне, бесне пламенове како лижу са купле, кроз полупана окна, испод сводова, из утробе Француске Комедије, пред мојим очима указала се сва ужасна слика прошлости Бариза, онсг страшног доба револуције и комуне, које у пепео претвараше раскошне дворове и јединствене споменике... Бејаше ли и онда оволико хиљада гледалаца колико је свда прекрилило тргове француског Позоришта Пале-Ројала, улице Риволи, Сент Оноре и Ришеље. Само што сада ове густе масе народа очајним погледима гледају где им пожар гута и обара најомиљенији, општи дом — Дом Молијеров... Шта си славе и сјаја видео и запамтио ти поносити доме ! Колико је великана зашло под твој кров, да ту на твојим даскама поделе мегдан својим великим идејама и моћним ђенијем. Колике си их> као оног горостасног Ига примио на своја недра као нејаку дечицу, а одмах сутра дан они постадоше мужеви, јунаци којима се свет диви и човечанство поноси. Тим мислима бејах обузе.т, слушајући прасак огња, гледајући слабо људско ништавило како се бори, како се у коштац хвата са бзсним пламеном огимајући из њего вих чељусти оке силке уметничке троревине којима Фран цуска КомедиЈа бејаше пуна као какав богати музеј. Пожарници, министри, академици, књижевници, глумци, новинари, ђаци, све се то бејаше стекло под сводове Комедије да спасава што се још спасти може Та то бијаше општа кућа, омиљени дом свију тих великана као и оног најбевнијег Паризлије и свако је хтео да помогне његовом спасавању. Огромне цеви од каучука сипају читаво море воде на ону сцену, на којој су кроз читаво столеће декламовани најлепши стихови најславнијих песника Низ зидове, низ камене стубове цури прљава црна чађава вода и мрчи камено прочеље театра који тако лепо украшаваше улицу Ришеље. На балкону који се пружа дужином позоришног Фоаје-а стоје нагомилане ботато уоквирене слике, мраморне бисте, раскошни намештај, све дела чувених мајстора. И све то отето је пламену и набацано ту, да пропадне у води и чађи која са крова пада. Ватрогасне пиштаљке и њихови одзиви тужно парају ово жапосно позорје... Около мене сабијено је стотине хиљада душа. људско море прекрилило је све тр (0Ее, ае ул^це, прозсре, балконе, кровове. Сав та народ плашљиво чека да догледа једном крај тој тужној сцени. И за све то време круже најразноврсније версије о пожару. Интимно се разговарају људи који се никад дотле у животу нису видели, и који се никада више неће срести. Свако са пажњом слуша другога и онда додаје своје личне импресије и рефчексије. Општа несрећа све мх је сјединила. На свима лицима стоји забележен израз туге, па ипак нека потајна радост теши све те добре паризлије. Колика срећа што тај пожар није букнуо мало доцније;тада бијгше одсцнио само за по сахата, колико би света остало спржено ту, на тој ломачи. Људи показују један другом триколорне плакате које још стоје залепљене на позоришним стубовима. На њима језаказана дневна престава (таИпее) Расинова „Бајазита" и Бисинове