Звезда

стр. 192

3 В Е 3 Д А

вр. 24

и када износи свакојаке смешне ситнице и беспослице, окда га треба поткресати. Зацело је истина, да човек, када хоће да изнесе своју најунутрашњију унутрашњост и оно што му је најсветије, он се маша цвета — цветак невести, цветак покојнику. Али множина венаца зове се грање, а множииа цвећа зове се сено. Али мртвацу хоће да одаду почаст. Лепо. Зар чашћењем мртваца не би се могли гладни нахранити, озебли заоденути ? Ја сам виђао погребе, где би венци изнели мало грађанско имање. Докле год има људи, који без своје кривице гладују и своје мршаве руке пружају, да им помогнемо, не^а смисла, да своју љубав према мртвима у главном окрећемо на корист баштованима и посредницима. Оној сиротињи, чије вредне руке можда венце мртвачке вију, долази од скупе им цене тек мален део. Дакле куповање венаца није милостиња, то је трговина, као каца купујемо чизме. Ово велим свима онима, који — често и против воље — мисле да им ваља држати се усвојенога обичаја и неупутности. Али што срце од своје воље хоће да учини, што милошта чини, да би себе задовољила — да не да Бог, да ја томе замерам ! Када на којем мртвачком венцу дркти крвава капљица, он је тада свет. Али овакве капљице дркте пре на скромним венчићима, него ли на оним незграпним парадним венцима, који су зацело увекукрашени именима приложника, како ће сав свет видети, ко не жали трошка у својој жалости. Мрзим венце, јер љубим венац. У маси угушује се символ. Немамо пред собом знамење милоште, поштовања, него је ту збирка венаца, изложба разнпх венаца, кита и трака. Један венац на сандуку бирао би, многи венци остављају човека равнодушна, ако му не буде непријатна осећања. — Човеку венац од цвећа, уметнику лаворов венац, јуначком патнику палмина грана! Ова три венца на сандуку приложена од позватих, досто ; ан су дар, дирљив украс, којима значење ја већма цеиим, него ли што може да се цени у ово време злоупотребе са венцима. И сада последња станица : гроб. Ја се никад не грозим од голе земље, али разумем, када су стране од гроба покривене зеленим грањем, а по дну када је посут цке ћем. Јер оно спуштвње сандука са милим телом страшно боли оне, који су иза самртника остали. Дубок свој гроб, из кога после неколико година неће кости вадити, где могу да почивају и по природном току да пређу у нов живот — и то је циљ, „који можемо што топлије желети." А хумка ће да буде башта. Јер ту тек почиње царство и велелепота венца и цвећа. Живога венца, живога цвећа. Од вајкада прати ме мисао, да нам наши мртваци у цвету опет горе долазе. — Онамо у углу стоји још смет увелих, помодних венаца, које нико не уклања, ако и нагрђује гробље. А у млађану животу стоје ружице на гробу и пролазност нам збори благо, са пуно обзира, тако рећи кроз цвеће. Једно на друго : не везујте за погребавање човечија живота суаише параде и сјаја. У простоти је достој ство — погребавање човека повод је за дубоху смерност, па на дан нашега сачетавања са природом најлепши је : ■ ; ■ Власник Ст. М. Весвлиноввћ. — Штампарија С. ; Хоговје

и најприкладнији накит онај, који нам природа сама пружа у свеме ћутању, у своме сијању, у својем живом слатком, ретком цвећу. пмпжпжшпжпжкшжжжшштжшж ЧИТАОДИМА Прошли, 23 број „Звезде" узаитила је полиција; чим ее ослободи, ми ћемо га разаелати читаоцима. Јављамо нашим читаоцима још и ово: Овај број „Нвезде" је поеледњи што овако излази. Миелили емо и емиелили: да је боље и згодније, и нама и читаоцима, да им меето оеам бројева месечно дамо од 1. априла једну књигу од 8 штампаних табака, што износи једно исто. „Звезда" ће ее уређнвати у иетом правцу у коме је и до сада; сарадници су исти, а и цена је иста. Претплатнике и поверенике наше молимо да сс пожуре са шиљањем дужне претплате, како бисмо и ми могли наше дугове измирити. Свакога ко не нлати предаћемо јавности, и обележићемо и ишгосати те нове мајсторе, које није етид ни од јадне и еиромашне ериеке књиге закинути. Што ее нове претилате тиче, МОлимо да нам се шшред иолаже, јер вересије иећемо да водимо. Један динар мееечно није ништа много, али кад нама стотина претплатника не плати, онда значи да ми стогину динара морамо узајмити да штампу иеплатимо. ,;3везда" излази, према свима њеним материјалним незгодама, уредно већ годину и по дана, а то је довољно доказа од редакције, да је она решена на све жртве. Само онај који је већ платио, или онај који плати у напред, сматрдће се за претплатиика. I Администраццја „Звезде 44 дд./ ЦА 1 >: :'55 роша ул. бр. б. — уредник Јанко Веселиновић.