Звезда, 01. 01. 1901., стр. 153

10*

•С Е Љ А. К

147

Дође време да се крећз^ Платише рачун и кретоше се. Степаи и Манојло седоше заједно у Степанова, а Рајко и Сима у Манојлова кола, да би се могли лакше један другом изјадати. Стигли су око мале ручанице у Шабац и одмах одоше команди. Света се беше окупило као на вашаришту. Одакле ти ту л>уди није било. Степан се промува најпре свуда да види да их нису тражили, па кад му јавише да још „прозива" није било, он се врати, нађе Манојла те опет засе.доше „да по једну попију". По дворишту поседали овде онде у гомилицама и посебице те се сунчају. Општи један жагор светине, у коме Појединца ниси могао разабрати, испунио двориште, па се дигло једно велико брујање те свезало за небо- Сваки ти то говори о својим јадима; никога не беше који би био задовољан, сваки је имао понешто што га тишти. У мејани тако исто жагор, само мало живљи јер и пиће проговара. Ту беху тужни тужнији а весели веселији ; боце се празнише ; онамо један масарош части цео сто и испражњује чашу, и узвикује; живела војска ! Неки, одушевљени његовим одушевљењем, почеше тако исто падати уватру.; чу се и песма, а песма раздрагава. Они из дворишта почеше се изнајпре надвиривати, па после уђоше те и сами заседоше. Чуло се само : „донеси!" и глас келнеров : „Молим! Одмах ! л Песма нође и с другог краја. Она је одушевљавала као и пиће. Нађоше се и Цигани • засвираше ћеманета. жагор пређе у галаму ; пиће се поче лити па и просипати. гОнај масарош командује Циганима; — Ону моју ! Де ону моју па да умрем ! Цигани запеваше : Жушка пуца а топови ричу, А јунаци оружани вичу.: Ајте, 'Срби, ајте у војнике, Тде се .купе отаџбине дике 1- ....