Звезда

15

— Мудар човек! — Гле како је њему чело ! — И намрштен једнако. Озбиљан. — Куражан је, види се по свему. — Куражан. мани га : плот, врљике, трњаке. све то скрши. Само тек намрштен онако лупи штапом и не говори ништа. а ти онда гледај шта ћеш. Тако прође први дан. а са истим успехом прође још неколико дана. Ништа од веће важности, саме ситније препоне: стропоштају се у ендек, у јаругу, ударе на врзину, на остругу, на боцу, сломије по неколико њих ногу или руку, разбије главу, али се све те муке подносе. Неки су старци пропали, али су стари и били. „Помрли би, да су и у кући седели, а камо ли на путу!" рекао је онај говорник и охрабрио свет да иде даље. Неколико мање деце од године - две дана пропало је, али стегли су срце родитељи, јер тако је Бог хтео, а и жалост је мања што деца мања. „То је мања жалост, а не дао Бог да родитељи дочекају да изгубе децу кад приспеју за удају и женидбу. Кад је тако суђено боље што пре, јер је мање и жалости!" тешио је опет онај говорник. Многи рамљу и гегају, неки завили мараме преко главе и ладне облоге метули на чворуге, неки носе руку о марами: сви се нодрпали и ноцепали па им висе дроњци с одела, али ипак се иде срећно даље и даље. Све би то лакше подносили, али их је и глад често мучила. Али, напред се мора. Једног дана се деси нешто важније. Вођ иде напред, уз њега најодважнији (мање двојице. За њих се не зна где су. Опште је мишљење да су издали и побегли. Једном је приликом онај говорник и говорио о њиховом срамном издајству. Мало их је који држе да су пропали у путу, али ћуте и мишљење не ка-