Звезда

НОВОРОЂЕНЧЕ

403

Реч „они 1- имала је мађиеко дејство. Несрећна деда плашљиво «су Загледала у мрачну маглу и тискајући се ближе родитељима, ћутећки су ншла напред. Већина од њих, ипак, нису могла иаи -Даље од умора и глади и падала су ; тада су их старији морали узимати у наручја и опет продужити пут. Сви се ућутали. Ишли смо поред села наших душмана. То је оило — гнездо крвождерних хијена ! Моралн смо бити пажљиви: не дао Бог, да се пробуде од нашег жагора — сви бисмо изгинули. Еорачамо једва чујно, заустављајући дах, и са страхом погле,дамо у неоо, е да ли би могли познати, који је час ноћи. Да ли ћемо успети, да срећно прођемо ова страшна места. Како је мрко не види се ни једаа звезда ; црни облаци наднели се и киша непрестанце млази. Боже мој, како ти смо жељно 'хтели, да нам се ова ноћ продужп још више ! Никад нико није тако јако волео мрак, као што смо га ми волели у овом тренутку; од њега је зависпла сва наоха будућност, сва срећа и судбина деце наше. Бојали смо се светлости. Ма пут је још дуг: пентрамо се на вис, сиуштамо у долину, прелазимо реке и шумске потоке и за све време међу нама влада мргва тишина ; оп.асност још није прешла, јер ако се крвници пробуде, све ће нас исећи. Од једном, усред тишине, зачу се узвик детета на сиси; све нас обузе самртни страх. — Запуши му уста, запуши ! зачуше се са свих страна уздржљиви гласови. Ако Бога знате, нека ућути ! Али преплашена мајка занемила, она се бозна како пашти да умири дете, али оно опет вришти. Како да му се запуше уста ! Зар је мајка кадра да угуши своје рођено дете, своје бдаго ? Она ће пре пристати да скочи с виса, да се разбије, да умре, но да уоије своје рођено дете. Детенце још јаче пишти, а општи страх све већи. Најзад, осећај одржања, који је свима овладао у том тренутку заглушио је све, сем жеље спасења. На мах неколико руку пружило се де-тету и још један трен и оно ои се ућутало за навек. Мајка је разумела тај покрет; као бесна тигрица она је бранила своје дете ; но видевши своју немоћ, почела је молити за помоћ ; најзад, из прсију несрећне мајке зачу се ваиај очајања и она, притиснувши дете на своЈа прса, баци се на земљу и собом зактони , своје драгоцено благо. То је спасло де.ге — -оно је ућутало п ма .-се кренемо даље.

26*