Звезда

420

3 В Е 3 Д А

геологије, географије и биологије. На пољу оцеанологије истакоше се као знаменити представници: Туле (Тћоп1е4) и јенски професор Валтер. Овај последњи вели на једном месту: „У колико више геологија постаје историјом окамењених мора, у толико је јача. љена веза са највалснијом иомоћницом својом, оцеанологијом". Валтер истиче као крајњу сврху геологије: да испита историју мора, од најстаријих времена до данас. Проучавајући данашњу литогенезу у мору, разумеће се и литогенеза (петрогенеза) прошлости. Валтер је чак покушао да примени Дарвиново начело природног одабираља и на данашње слојеве, тврдећи да су се одржали у борби за опстанак само они слојеви, који су били најбоље наоружани против разорних утицаја клима. Значајни су резултати постигнути изучавањем леденика (глечера). као геолошких чинилаца. У овом правцу истичу се Агасиц (А§;а881г) Тиндал („Тће §-1ааег8 о! Ље А1рз" 1860.). Проматрањем глечерских појава открише геолози, да је за време т. зв. леденог доба, које је претходило данашњици, велики део Европе био покривен леденицима. У овом погледу стекли су заслуга Шарпентер (Сћагреп1ег), Шимпер, Форел. Ово је чињеница веома важна ради разумевања данашњег распростирања организама. Пре кратког времена пронашао је и наш признати научник Др. Јов. Цвијић трагове негдашњих глечера на Рили планини. Овај марљиви географ испитивао је са великим успехом и појаве крша у српским земљама. У 19. веку заснована је јошједна, нова грана геологије, физикална и хемиска геологија, која примењује законе физике и хемије у геологији. Она истражује, помоћу експеримената у лабораторији, да ли су извесне промене у природи могућне и покушава вештачки. да репродуку.је поједине природне појаве. Један од радника на овом пољу беше Енглез Хал; велики успех постигоше још Французи Добре (Баићгее) и Сенармон. који огледаху да граде вештачким путем поједине стене и тако да протумаче њихов постанак у природи. У вештачком произвођењу стена (н. пр. базалта) одликоваху се још Фуке и Мишел Леви. Бонски професор Бишоф ударио је у својим геолошким радовима нарочито путем хемиских закона; овај правац продужио је за њим Чермак. Знаменити Добре унапредио је и познавања метеорита, које он схвата као одломке разорених небеских тела, потврђујући тако мишљење Хладлијево, који је још 1794. г. изјавио за Паласово гвожђе, да је васионског порекла. Као одличан познавалац метеорита истакао се и Меније (Мешпег),. кога ваља поменути као испптача нашег јеличког метеорита.