Звезда

НАУЧНА ХРОНИКА

421

Физикални и хемиски правац геологије хтеде да пређе у крајност ; али томе стадоше на пут амерички геолог Дана и бечки проф. Сис (8из8), обраћајући нарочиту пажњу на архитектонику чврсте коре земљине, објашњавајући нарочито процесе померања слојева (дислокација), убирања, који непрекидно трају, изазивајући не само секуларна колебања великих делова земљине коре. него и постанак планина, као и ону класу трусова, што се називају тектонским. 'Сис је стекао нарочитих заслуга и око истраживања геолошких одношаја у Алпима. Истина, још Сосир (Заиззиге) је отпочео да испитује Алпе („Уоуа^ез с1ап8 1ез А1реа 1770—1796), а Бух је марљаво продужио тај посао, ну Сис је тек поставио научну теорију, по којој су Алпи постали бочним притисцима (Бје Еп1жкећш1§ 4, А1реп 1875). Око развића геологије Алпа стекли су још великих заслуга Ешер фон дер Линт, Студер, Хајм. Гимбл (СгшпћеГ) је нарочито изучавао баварске Алпе, Фавр (Ралте) савојске, а Хауер и Мојсисовић аустриске Алпе. Упоредо са огромним развитком саобраћајних средстава у 19. веку ишло је и распростирање геолошких студија на цео познати -свет. Геолошке формације, које имађаху у почетку само средњоевропску вредност, задобише сада светску вредност. Тим се дошло до сазнања, да је подела на формације геолошке само вештачки посао, јер је у ствари било непрекидно и поступно развијање од прве појаве организама па кроза све време геолошких периода. У свима цивилизованим земљама израђене су геолошке карте ; стратиграфија задобиваше нових тековина. Крајем. 19. века јављају се значајни радови и на српској геологији. Највећи српски геолог, проф. Јов. Жујовић, објавио је, као резултате многогодишњих истраживања: Геологију Србије 1 д., Топографску Геологију 1893; а год. 1900. изађе II део: Еруптивне Стене (уз сарадњу проф. С. Урошевића). Проф. Жујовић је засновао и Геолошке Анале Балканског Полуострва, израдио геолошку карту Србије, васпитао нитаво коло српских геолога, створио Српско Геолошко Друштво. Од старијих радника на геолошким истраживањима наше отаџбине ваља поменути, сем других, Ами Буе-а, Викенела и великог природњака Панчића. За геологију Балкана стекао је заслуга бечки проф. Тула. На геологији Бугарске ради с успехом Златарски, а међу хрватским геолозима истакоше се Пилар, Брусина, Кишпатић и Горјановић-Крамбергер. Геологија Русије нашла је знамените обрађиваче у Мурчисону, Вернеју и Кајзерлингу. Геолошка истра■живања простреше се и на земље ван Европе Тако је РихтхоФен