Звезда

422

3 В Е 3 Д А

испитао Китај (нарочито творевине леса); Хохштетер, путујући на „Новари" око света, испитао је Нови Селанд; Столичка и руски геолози Мушкетов и Романовски ■—■ Памир, Монголску, Тијан-шан; Ваген С^Уаа^еп) — Инђију и Аустралију. Испитиван.е>г Хималаја нађено је да је ова планина млађа од Алпа. Ваген је запазио још једну знамениту појаву у Инђији и Аустралији: у теренима из Карбонске периоде умотрио је глацијалне појаве, трагове од глечера и тим изазвао обрт у погледу на климу карбониферске формације. При проучавању каналских гнајсова из лаврентиске формације пронашао је Даусон (Ба^зоп) у кречњацима, који беху утиснути у азоијске гнајсове, нешто налик на животињске облике; он га назва „еозоон"-ом, пошто у њему сматраше као неку „зору оргарскога света". Ну доцније доказа Мебијус да еозон нити је фораминифера, нити је у опште органскога порекла. Развитак микроскопских метода донео је користи и геологији г нарочито петрологији. У овом погледу могу се сматрати као радници Инглез Сорби (8огћу) (1851.) и Немац Еренберг, чија „микрогеологија" изиђе 1854. г., у којој он показа, како и сићушни организми суделују у грађењу стена. Методе проматрања танких плочица под микроскопом разрадио је даље Циркл, за тим Фогелсанг и Розенбуш. Сврха ових микроскопских проматрања је, да се пронађу не само састојцп, него и закони образовања етена у природи (петрогенеза). Из геолошких истраживања дилувијума поникла је нова грана. научна: преисторија, која изучава прошлост човекову пре историских времена. Ова је наука поникла у Француској, тој класичној земљи за преисториске наласке. Год. 1834. пронађе Буше де Перг близу Абевила у дилувијалним слојевима делове човечјег костура. измешане са костима дилувијалних еисара и са оруђем од камена. Ама нико не хтеде веровати у њихову преисториску прошлост; истом кад је у прилог нове науке проговорио Лајел (1853. г.), од тада се стаде и она нагло развијати, нарочито у Француској, где сеодликоваху евојим радовима Ларте, Мортиље. У Инглеској су Лајел („Тће ап%ш1;у оГ тап, 1863) и Лубок (Бићћоск) најзнаменитији преставници ове науке, која је старост човечјег рода помакла у геолошка времена. По Лајелу је вероватно, да се човек појавио наземљи још за плиоцена, последњег одсека терцијера. Развитак геологије у 19. веку веома лепо очитује узајмиц;у између наука; успеси астрономије, Физике, хемије, минералогије к биологије изазваше успехе у геологији, која оплоди са своје стране^