Звезда

НАУЧНА ХРОНИКА

423

не само поменуте науке, него још и географију и историју. Као главна обележја геологије на крају 19. века могу се истаћи: напуштање теорије катастрофа; усвајање мишљеља, да се земља развијала под истим законима, којима се и данас покорава; распростираље стратиграфије на цео познати свет и стицање широких погледа на историју земље и њених организама у прошлости и будућности. Гелогији припада заслуга да је припремила земљиште за обарање антропоцентричне заблуде. П. М. Илић.

ФШШОЛОГША. Ж ива светхлост. •— Жудња човекова за светлошћу неутољива је; напредак рада човечјег може се мерити према напретцима у вештачком осветљењу. Покрај светљива гаса и Ауерових сијалица, покрај електричне светлости појавила се у најновије време нова једна светлост, која много обећава. На последњој светској изложби у Паризу могли су носетиоци Оптичке Палате, да запазе, између осталога, једну повећу собу осветљену „живом светлошћу", која подсећа на светлост пунога месеца. Светлост сепростире из неких стаклених боца, окачених о таваницу и зидове собне; у тим боцама је нека замућена течност, препуна светлих бацила. Ове ствари беше изложио РаФаило Дибоа, професор физиологије из Лиона, који је дошао на мисао, да се користи особинама извесних фотобацила и да производи „хладну светлост". Он је одгајио у већој количини ове светле бациле и напунио њима стаклене боце, које издаваху приличну светлоСт, тако, да су се могла прочитати крупнија штампана слова. Још пре педесет година справљали су људи сличну светлост у стакладима, као што је поменута на последњој париској изложби. Ну тада се још није познавало царство бактерија, те се није знало да су то бактерије што светле у течности којом пуњаху стаклад. Данас су те бактерије потпуно познате, обележене и распоређене. Взих су нарочито налазили на краљуштима мртвих риба, које пливаху по мору, простирући светлост око себе. Утврђено је и то, да ово светљење не долази услед труљења рибљега тела, него услед једне врсте бактерија, која се настани у огромним количинама на угинулим рибама. Ове фотобациле почео је пре пет година нарочито да изучава лионски професор Дибоа (БЉо18). У својим предавањима из опште и упоредне физиологије, што их је објавио г. 1898., он