Звезда

кљижевност

433

у неким Балканским долинама, опомињу на порекло куманско ; а из околине Трнова, лица са косматим обрвама изнад тамних очију, са напред извијеним подбратком, изгледају као Татари или Калмуци. А у Маћедонији и Родопи виде се другачији људи (стр. 64.). Ка граници Србије су људи лепи и симпатични (стр. 463.). На Истоку, поред Црнога Мора, помиње полупобугарене Гаугуце — „черни Блгаре." А ту помиње и ЈКумане (стр. 144.) и Татаре (стр. 141.). Да има трагова и успомена на Кумане у Бугарској (који су у њој господарили од 1280 —1323 г.) Јиречек изводи из имена села, река и имена лица (стр. 145). А за нас Србе неће да призна то право, т.ј. да по именима села, река и т. д. тражимо своје претке. Одело им је такође различито : црно у Средњој Гори и на. истоку Бугарске а бело, као снег, око Лампаланке и у пределима до Србије, а затворено плаво око Радопе и око Витоша (стр. 70.); Овако је исто лепа, оела, ношња и у Маћедонији око Дибре (стр. 463.). Бугари. Румуни и Кавкасци (народи на Кавказу) вунастим гаубарама опомињу на неку сродност (стр. 65.). Око р. Искре па ка Србији носиле су жене раније дрвене тепелуке, искићене цвећем, новцем и другим накитима. Оваку ношњу описује п} г тник Млечанпн Рамберти (1534 г.) за пределе око Ниша и Пирота (стр. 70.). У овим пределима сада жене носе доламе (доламче) у боји, махом црно, већином црвене кецегве, појас са павтама и беле мараме на глави (стр. 471.). Стара имена за људе су била : Сокол, Голђ6, Вблко , Пауна. (женско), Желез, Камен, Вгрбан, (од врба) и т. д. А додаје словенска и сгаробугарска имена: Десимир, Радомир, Дејан, Радослав, Дојчин, Станимир, Шишман, Стојан, Драган и т. д. А од Трнова и Филипопоља ка иетоку и око Струме : Веле, Кољо, Пењо, Пванчу и т.д. и.ти Јанаки, Костаки, Михаилаки, Андонаки и т.д. (стр. 70—71.). III. Задружан живот на истоку није познат, или где-где има неких остатака. Заједнички живот, са 40 — 50 лица, ограничује се само у пределима Цариброда, Трна, Брезника, Радомира, Витоша, Перника, Кратова и ПТтипа. Овде се господар, управитељ, куће зове, старешина, домовладика ; око Софије : домакин а даље : стопанин, ђадо. Он је неограничени господар куће и управља задругом (стр. 76 — 7?.). Задруге ради овде се млади жене : момакод15 —18 год. узима девојку од 20—25 год. А на истоку Бугарске није тако Звезда, Књига IV. Св. III. и IV. 28