Звезда

књнжевност

447

Та нотреба причиљавала је, да су у гимназнју примани често и зрели љј'ди , тсоји беху давно свршили основну школу. Овонеможе нам бити чудновато још и због тога, што имамо примера и у нашој скорој прошлости, кад је у срп.-турском рату било освојено неколико новпх градова, и у љима отворена најпре дворазредна гимназија (или боље гимназ. реалка), тада је у гимназији било и ожељених младића, примљених за ученике. Хтело се, дакле, задовољити осетљивост мештана, а у неколико и потребу месних прилика. Ова осетљивост и потреба много ће оправданија бити када са диљком о рамену сваки Србин још стајаше на нредстражи битака целокупне Србије. Па је п право и часно било, да сваком Српчету буд} т врата отворена на веКој школи, но што беше основана — на првој гимназији. Али је све то причињавало, да се појављпвала огромна разноликост у годинама ученика, а отуда и велики иступи у „моралном поведенију." Наставници су се свим силама трудили, да одрже и школу на висини, и да свој ауторитет чувају. За одржавање дисциплине, г. П. вели на стр. 32. узимана су прво блажа срества, као : савет, опомена, прекор, нретња, укор; а после и строжа, као : затвор и телесне казне (клечање, бијење, у кратка гвожђа сапиљање). Из овога се види, да је гимназија сматрана као данас, од прилике ,.рок" у војсци. Ученик се из школе отпуштао тек кад су све те море остале безуспешне. Али у другом периоду , г. П. вели на стр. 50. законом је бпло одређено да се у гимназију примају ученнци, који су прописно свршили четири разреда основне школе; а који су приватно учили предмете из основне школе, да се иодвргну исииту, и тек по доказаној способности да се приме; и у време примања ученпци морају имати 11 година. Али године 1849. наре!)ено је, да се ученици из уредно свршене основне школе примају у гимназију, тек пошто добро положе аријемни исаит (стр. 77.) Дакле, у ово време пада и увођење овог испита, који се у гимназијп одржава ево већ више од педесет година. И чудновато изгледа да г. Л. о том испиту не износи и своје гледиште. Ученик кад из основне школе донесе сведоџбу о добро свршеном IV разреду, донео је, може се слободно рећи, и потпуно уверење о добро свршеној основној школи. Па шта се сад може још тражити од тога ученика? „Да зна читати и писати по диктанду, прва четири правила из рачунице и мали катихизис" (стр.