Звезда

КЉПЖЕВНОСТ

459'

за оне, којп се баве иеторијом литературе наших дана. Осим тога он је нпсац таквих ствари, које сведоче његову необичну научност,. огромио знање старина класичне литературе и средњевековна романизма. У овој књизп пак, коју забележисмо, сабрани су појединп написи у питањима психолошким, и о различитим елементима литерарног рада. Сам пзврстан стилпст, придаје велико значење стилу. У последње време у ФранцускоЈ критици се осуђује то, што најновији писци стављају облик излагања више садржине. Гурмон то објашњава литерарном немоћи незадовољника. Стпл, вели, т. ј. све што се односи на облик, или боље, на уметнички изложене мисли, чини основу за трајну свежину лптерарног производа. Избор сижеа пма релативно мало значење. Нпр. Шекспир, чпје су драме „само низ мета®ора утканих у први нађен сиже." Његово стварање је само у његовим сликама и Фразама, а како су ^лике нове, та је новина удахнула живота п у радне личности у драми. Да је Хамлет написан стихозг ХристоФора Марло изнели би неспретну, магловиту трагедију, тек по томе занимљиву што би то био оглед створити нешто уметничко. Замисао сижеа ограничен је условима стварности. Све драмске сукобе Гурмон ставља у четири категорије: Човек према себи самом, према другима, жене према човеку, или супротно, и напослетку, човек према бескрајном, према Богу, плп прпродп. Свакп литерарни производ мора потицатп пз једне од тих категорија. Али то не смета бескрајној разноврсности уметничког етварања. Да је само један сиже, Да®нис и Елоја, па бп то доста било за све светске уметнике, ,јер оригиналност, вредносг и значење уметничког производа састоји се само у пндивидуалном погледу уметникову на предмет. А индивидуалност се показује у начину писања. Штитећп стил Гурмон пде далеко. „Недостатак оригиналва стила упропашћује производ, чини га неопаженим п невпђеним. У суштпни постоји само једна врста уметничког стварања — поезија, и можда само један начин излагања — стил, .јер п од истине дивна проза одликује се унутрашњом ритмичношћу, која је приближава стиху. Чак н ^ пфон ппсао је само поеме. Тако Боеије, Шатобријан, Флобер. Бринетијер је изиео смелу теорију еволуцијеразних литерарнпх врста; доказује да је проза Босијетова напослетку прешла у лирику Игову. Ипак је много вернпје то, да никакве еволуције у том случају није ни бпло, јер нема разних врсга литературе,. него је само једна. Идеја еволуције мора уступити места теорији, која признаје сталност и незамењивост у области литературе." С идејама Гурмоновпм сложити се може само тако, ако се речи стил да шпре значење, ако се ту не схваћа само нека извештаченост,.