Звезда

460

3 В Е 3 Д А

преФињеност, савршенетво у ивбору речи, — него све, што чнни индивидуадност ппшчеву, његов поглед на узети предмет, његов тенпераменат. његов инсгпкат за лепоту, којп се уноси у речи. У самој ствари Гурмон само о томе и говори. Полемишућп с неким, мало познатим писцем („Вештина писати, предавање у 20 часова") он доказује, да не можемо никога научити писати, јер је стил оно што је у писцу најиндивидуалније. Од осталих написа у његовој књпзп занимљив је чланак „о раздруживању идеја" (Ое 1а (ИззосјаМоп с1еб 1с1еез). ,,Може се мислити дво.јако, — илп примитп пдеје и асоцијације пдеја у облику у каквом већ постоје, или напротив, створитп нове асоцијације, или, што је најређе, разрушити уобичајене асоцијацијо." Доказује, да истински оригинално стварање је управ у процесу дпеоцијације. Користити се тзв. општим изразима значи понављати врло блиске аналогије. Понекад општи изрази пмају историски постанак: две мисли или две слике сједињују се под утицајем догађаја, и уједињење постаје више мање трајно. Европа је сведок агонпје и смрти Византије; п сјединила је та два појма: Византија и „декаданс." Та се аналогија преокренула у општп израз, и по асоцији идеја раширпла се на сву римску империју, која је у очима историчара иостала непрекидпа исгорија опадања, „декаданса." Свагда у основи општег израза лежи ма каква пстина, али се негатпвна страна општих израза састоји у томе, што у понавњању истпх мисао нема учешћа, и отуда не пропзилази никакви идејнп покрет. По томе је у стварању много важнији процес дпсоцијације. Психологија људи се мења. Асопијације идеја, које су биле истина, пре, него што су ностале. општим изразом, престају у току времена изражавати праву истину и постају лажан, општп пзраз. Задатак оригиналног стварања је у томе, да се поткопа аналогија, која већ нема значења за мисао која је већ прошла. Реми де Гурмон наводи неколико примера тог рада који руши, и који рад пзвршује савремени нараштај. Нпр. каже, да појам лепоте је данас измењен. Пређе је био утилитарнији. Лепота није била чисто идејни појам, и по томе идеал лепоте беше искључиво жена. Развијенија свест и сазнање оделпло је из но.јма лепоте све споредне асоцпјације, и тиме је сгворила нов појам, — лепоту природе, лепоту чистих липија. Појави се пејсажни живопис, развије се декоративна вештина и т. д. У области вештина рад дисоцијацпје се показао на најплоднији начин, оделивпш из задатка уметнпчког стварања споредне елементе морадности, корпсност и т. д. Умни рад савремена покољења Гурмон у главном своди на протест протпв застарелих идејних асоцијација .