Земунски гласник

6

I

СЛИКЕ САРАЈЕВСКЕ. I. Ове слике, што ћу их овде читаоцима у простом виду показати, вадим из мојих бележака. Ту су описи оиога , што сам видео, што сам чуо и доживео , ту су посматрања моја појединих предмета онако како ми се у оном часу показаше. Човек у садањости , и околности у којима човек живи и дела, његове мисли и уздање увек ме веома занимаше. Изнећу длкле читаоцу особито карактерских црта о људима и земљи, донећу му слика из свију сталежа, које :ће садашњост осветлити. У истој намери дотакнуо сам се где-где историје, народне приповетке и песме: прошлост треба да је огледало садашњости, које ће ју својим одсјајком осветљавати. Још морам номенути да су ове слике верне и истините , да је у њима јасно одвојена светлост од сенке. Али нека ми се не замери, што их не обучем баш у најживљу боју. Та ту се иште особит дар за тако описивање и казивање онога, што осећамо, а ја се њиме не могу похвалити. Пре него што пређем на описивање онога, што сам сам собом доживео , нека ми је слободно још коју у опште рећи. Виће свима познато, да је Восна турска провинција, која у Европи најдаље од средишта лежи. А тако исто може сваки читати у земљопису, да је хиљаду квадр. миља пространа, и да милион душа има. Ту се може сваки још прилично упознати са земљом каква је; какве су јој горе, реке и потоци и т. д. Али такви извори слабо су поуздани, кад хоћемо да познамо људе, који ту живе, њихово друштвено и грађанско стање, њихово душевно и материјално положење, у којем се налазе. На томе пољу јошје мало рађено, па и оно што је рађепо. једностраношћу својом врло је непоуздано. Докле нас год историја као вођ у прошлост води, свуда видимо Восну као хистори јску целину у њезиним листовима. Кроз хиљаду година одржала је она своју хисторијску личност, премда насилне катастроФе већ више пута у држави преврат проузроковаху. 1Бу ћемо наћи и у време визаитијског господарства, као и за времена кад урођени бани владаху. И угарско и српско надмоћије у XIII. и XIV. веку не повредише поособни државни појам о Восни, и који се највећма изразио, кад у дру-

гој половини XIV. века до потпуне суверености до|е. Овлађујућој сили османској потпадне и Восна. Испочетка плаћаше само данак, а у XV. веку, после освојења Цариграда, беше са свим утеловљена османском царству. У ирви мах управљаше земљом турски намесник из Сарајева, које је место за време турске владе основано, после из Бањалуке; најпосле сеђаше намесник у Травнику, и Сарајево постаде тек за времена нашег опет столица намесничка. Па и освојењем Босне Османлијама не могаше земља изгубити свој хисторијско-политички облик, и колико турске установе са старим народним у нротивности стајаху. Не само да се одржао, него је још под турском владом ојачао. Ту појаву ваља потражити у тој околности, што је одмах у почетку већина земаљског племетва примила ислам, којима еу и други следовали , који се друштвеиим положајем, имањем или другом каквом одликом спољашњом узвишавали. Али ироменом вере није се изменио аристократски дух. Он је јоШ тврђи био, макар што је већина народа остала верна вери отаца својих; јер к праву племства припаде још и право в ладајућ е вере, која их саштићанаше од стране освајачаГ Турцибише многе боје, земља је била далеко од средишта државе , а и голема је, с тога су Турци дали племићима да земљу бране, а трошкове на то да подмирују из свога сопственог дохотка. Познији један турски намесник, Усревбег, унук Бајазита II. потврдиоје Формално многим наследним великашима преимућство њиово. А неки намесници шћаху лукавством, сплеткамаили силом иотаманити знатнија племена (н. п. Љубовиће) и тиме сломити охолост аристократа; али им неиспаде за руком. Ови бехујош снажнији са свога ратничког духа, који се због непрестаних ратова са суседима, са Млечанима, Црногорцима. и Хрватима и с бојевима између себе, еве више развијаше. Осим благородника још од времена х})ишћанеке владе беше доцније још и других. Они до1)оше до тога јуначким делима у рату, али се мораху обвезати свагда на војничку службу. Тако беше сва земља скоро подељена на спахије, коју им народ мораде обделавати. То беше стање, које и у друтим европеким државама постојаше, и из средњег века у наше време пређе. А како је то, да је народ изгубио сопствену имаовину евоју, не знам , јер не могах

доВољно извора наћи. По свој прилици већина племића обратише мало ио мало Феудална добра у своја сопствена, па онда изводише од туда ириватно ираво. Најотменији господари 'ваког Феудалногдобра уједно су били насЛедни окружни начелници или каггетани, као што их у Босни зваше. Опи сеђаху у варошима или замцима, и ту су делили иравду , казнећи и самом смрћу. Они нису били једини , али зацело најмоћније спахије у областима њима подчињеним. Иоред њих беху још и Јаничари власници у земљи и њихов заповедник, који је такође седео у Сарајеву, није ни мало завиеио од царског намееника. Боеански јаничарски ага зависио је једино од онога у Цариграду, који је био од велика уплива код норте. Он је мог'о сваког везира ерушити, само ако с босанским великашима нестајаху у свези, с којима се Јаничари лепо слагаху. С тога је везир био обично играчка боеанске аристократије , која је временом дотле дотерала, да еу им везири или кадкад и сама порта Феудална добра као њихову сопетвеност потврдили. По турском закону сви су мусломани војници, с тога је могло то бити без икакве штете по војинство. Данашњи бегои и >к»ле , дн-—еу нм +фодп^и сно стекли. Да ли су стечевине по правди , или то еамо привидно беше, и да ли сплетке и насиље не употребљаваху, о томе ништа не веле. Доста то, да сељак нема своје земље. Земљу на друму оставише можда сами, јер не могаху сносити зулума, оеобито од војске, која је непрестано пролазила. И куга је потаманила народ у више округа, а доста је и емиграцијом у Аустрију, особито Католика земља опустила, приликом честих инвазија аустријске војске. Земље тада остадоше без господара, заузеше бегови, и дадоше кметима да им на њихов рачун раде. Земља је или државна или ириватна или какога побожног завода. У опште стајаху спахије еа потчињенима патриархално. Спахије хвалише Османлијама , који као чиновновници у земљу Дођу, њихово илеменито покољење и благородну крв, ал раји су обично добри господари. Та ту се ваљда и они сећају, да су једне крви и синови једне исте народности. Али традициом познати су нам и противни случаји. Ко незна о силеџијеким спахијама приповедати? Не описано јадна судбина беше огољелог сељака. По турској намети