Земунски гласник

У Зешпу, Н. Нокембра 1867.

МУНСК1Л

Зримк ки Г.кк иик из.шзи Губотпм v веме. Цена му је годипш п 5 фп - Предчлату ва Земуиски Гласиик ирима из Ауетрије Гопроиова печатњп риити у Лникиоти»и знједио <• поштарином или достављнњем V кућу. За у Земуиу, из Беогрнда и уиутришше СрЛије г. Велимир Валожић у Беопре.тпојннке у СрЛији етнне лиет ониј дукит цегар'ки с поштприном. Број 2. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старс Србије нредбројв За Босну. Хрнегопнну и Стпру Србију 60 гроша турских, I ан ТЈр^ ке се у плаћеним писмима код унраве вилајетске печатње у Саријеву. Без ноштарине, коју предбројници сами имају плићнти. новаца никакве се не унажавају наручбине.

0 ЕКОНОМНИМ 8АДРУГАМА. (Настввак.)

п ад потражимо изворе, из којих нагаим етанОвницима дохотци теку, наћи кемо , да еу у нрвом реду дохотци од непокретних добара, потом од трговине, а најпосле од заната и личнога рада. Овај се ред не узима по броју становника, него но износу прихода код појединих. Нису узети у обзир ни елементи, као што су чиновници и пр. Код нас су занати с малим изузетцима на нискоме степену, а при"Бртдног шга,ча]а им1^~1ЖШ ~1ши, који" или су с трговином скопчани, или их подкреиљује издашан фонд. Разни су узроци, који занатлијском развитку сметају. Више њих не могу поднети конкуренцију с Фабришком радиношћу, утолико мање уколико је наше меето паропловским саобрагатајем скоро целе године у жиаој свези с горњим индустријским местима. Опгата оскудица у довољном и јвФтином капиталу смета и занатима. Од непрестане кубуре, од бриге за свакидашњу потребу, млоге занатлије не могу главу дићи, нити о томе мислити , да иоболшају и унапреде своју радњу, те клонећи духом губи се код њих све више онај уеталачки и енергичпи дух, који абсолутно изискује свака здрава радња. Образованост код нагаих занатлија у опште није довољна, као што се код њих обично ни штедња у новцу и времену не опажа. Не налазећи напретка у занату млоги латигае се другог посла: једни постадоше биртагаи, други ее еелигае.

Трговина боље успехе показује. Њојзи ваља прво меето определити, кад је реч о привреДним резултатим о стечевини. Најглавнији иметци трговином постадошР. Ипак је трговина у Земуну већином локална, доста и ограничена. Некадашња провозна трговина, којој је наша варош пређашње своје блашетање захвалити имала, престала је са свим, као шго ће скорим и ради.а с простим лађама са свим прес^ати. Више земунских трговаца раде послове по другим местима, а оаде само станују. Други опет купише земље с капиталима трговањем стеченим. Тако и-

ето и к} Познато је да новац тамо тече, где највећи и најсигурнији добит налази. Да је нагае економно стање нормално, дало би се помиелити, да имамо излигана капитала, који се неда сав у трговину уложити, или да се већи интерес поетиже, гато га неки уложигае у не покретна добра. Истина, наша је трговина ограничена, али при евој тој ограничености њезиној она оекудева у довољном Фонду. То показује проценат, који се плаћа. Одкуд долази дакле то што су млоги трговци уједно и земљодржци, кад се зна, да земље обично не доносе онај добит, који новац доноси. Узрок тој појави треба потражити у онштем политичном и економном стању државе, у не сигурности новчане вредности, као и у томе , што је код нас лични кредит уздрман, а реални у опште исцрпљен. Највећи део иметка нашега сачињавају не покретна добра наша,

од којих је половина својина трговаца илити особа, коЈ*е нису земљеделци. Они дају своје земље под закуп или на полу. Природноје да је таково обделавање земље скупље и да мањи приход даје. Наше економно стање изискује, да од свега, особито од не покретних добара највећидоходак имамо. Поглед у судске записнике казује нам, да су терети големи , који оптерећавају не покретна добра наша, као што знамо , да ова највише државне и општинске терете ноеити имају. Сума од дуга, која је интабулована над нашим добрима, неће бити много мања од милион Форинти. Рачуна се уз њујоп; и сума, која се показује, кад се општински прирез и државни порез капитализира, то износи терет над нашии не покретним добрима милоон и по Форинти. Овај дуг оптерећује поједнако иметке трговаца као и осталих имаоца не покретних добара. Из наведеног видимо , да је материјално стање свију сталежа доста лоше, и да је дужност бринути се за средство, којимбисе исто поправити могло. Да то ередством здружења, средством асосиација умних и материјалних сила бити може, о томе говорићемо у идућем листу. Ове су исте околности дали повод установљењу нагае гатедионице, оне ће и економно друштво уживотворити. Она ће усјединити материјална средства на корист свију, овим ће се љутска снага на исту цељ управљати. (Наставиће се.)