Земунски гласник

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕОТИ.

3 е м у н. У Суботу 4. о. м. беше састанак наших варошких заступника. Сазвани бијаху поглавито с тога, да чују одлуку високог војеног министарства о варошкој калдрми. Као што смо у прошлом листу јавили, влада није противна наплаћивању калдрмеке таксе, али је одбацила тарифу поднешену, што би ова веома оптерећивала и сметала трговини. Високо министарство упутило је власт на панчевачку калдрмску тариФу, која треба да служи за углед, кад се такова тариФа за Земун састави. Премда свако место има своје особите околности и потребе , општинари ипак признаше, да она тариФа, по којој је наплаћено од месеца Септембра калдрмска такса, неодговара ни мало, и питаше, да лијеначинио тариФу онај одбор, којег су они из своје средине за то бирали. Покаже се, да су је само тројица саставили, који не имадоше искуства у таквом послу, у ком нису остала лица ни учестници били. Ово је бурну сцену између општинара изазвало, и по дужем дебатовању избира се опет одбор, *који ће саставити тарифу. Живу дебату проузроковаше и питање . о општинском писару. Господин варошки уоравитељ изјаснио ме већ више пута, па и сада опет, да му званични послови његови недопуштају, водити опШтински протокол, за то нека се општина стара за евога перовођу. Ово је значајно, засеца у општинску нашу управу и у еву варошку администрацију, и једнаје одконсеквенцијановога „штетеорднунга," који је негдашрве појмове о скупштини комунитета са свим џореметио, и нове рађао, чега ради се он у противности с комунитетским регулативом налази , који подигнут није. Општина је закључила, наместити перовођу, определивши му годишњу плату од 200 Фор. Коме ће се та служба дати није још решено, премда је ,то од највеће важности. Истина, „свет нађе у потребном случају цареве и краљеве, а неће наћи писара," Ово је добра досетка, али практично је као што ствари етоје. кад би се један магистратски чиновник примио општинског пероводства, као што други наплаћује општински прирез, трећи општинске рачуне води. Општински послови тесно су скопчани са оеталом варошком управом, с тога захтевају узајмности у пословању. То може' бити само, ако су општински органи они исти као и остале варошке управе.

Још о неком трећем предмету' живо је дебатовано у овој бурној седници. Познато је да је летос царска милост подарила земунској општини месарску пустару, која има до 400 ланаца земље. Сад иде знатан њезин доходак у општинску касу. Општина је тражила од више година да задобије ову пустару, но све залудно. Г. Ивић много је радио утој ствари, и он је саветовао оиштини, да се с молбом обрати уираво на његово величанство. Она је и послала њега и г. Фелбера у Беч, где лично пред цара изађоше. За толики труд и заузимање г. Ивића око тога посла, који је од користи самој општини , репшла је она радо , да се исти господин награди. Питање колика ће бити награда , изазвало је живу дебату. Решено је да му се да 300 Фор. На истом састанку бијаху још предмета у претресу, но нису од општега интереса. [Земупскаштедионица.] У Недељу 5. о. м. беше главна скупштина наше штсдионице у дворани цагистратској под председништвом њезипог г. председника и у присуству г. владиног комесара. Ношто се покаже, да је број заступљених акција за решаваше довољан — било је 83 акцијска гласа проглао« председник, да је скупштина отворена, која г. И. К. Сопрона засвога перово1ју наименопаше. По том реФерира одбор, да се је уверио, да погоЈјени и одобрен од скупштине бивши стан за штедионицу у кући господина Хариша неби био згодан за њу, ма она колико му драго потрошила за оправке , и да је тога ради и усљед протоколарног одобрења великог одбора други стан у кући г. Димитриадеса — негда Баићева — са годишњом киријом од 350 ф на пет година узео. Нужне оправке имаће г. Димитриадес о свом трошку да чини, Но почем је стан тај контрактно дат под кирију, а кирајџија нехтеде одустати од свог права ако му се неда накнада од 100 ф. то је одбор морао одобрити му половину те суме, другу половину платиће г. Димитриадес. Том приликом јавља одбор скуиштини, како је г. Харишдобровољно одустао од свог нрава нетраживши накпаде. премда је одказао кирајџијама, и ови се изселише из стана определен бившег за штедионицу. Скупштина узела је са задовољствои до знања похвално то поступање г. Хариша према нашем заводу — Одбор јавио је јоште, да су касе и друге потребне ствари наручене, уложне књижице пак набављене. Но правило за службепи поступак код штедионице моћи ће се тек израдити кад до}је књиговођа, Одобривши учињене ове припреме одбора предузеше скунштина избор књигово})е и благајиика. За оба места беше више компетента овдашњих и са стране. Проучивши прошења свију тражилаца препоручио је одбор од њих два лица као способна за књиговођу, а тројицу за благајника. Но неколико од акцијонара изјавише жељу, да се сва прошења прочитају. како би се скупштина сама уверити могла о споеобности појединих. Кад су се сва прошења прочитала избраше г. Звржину из Леобеиа у Штајерској једногласно и са акламацијом за књигово})у, а тајним гласањем са 43 гласа г. Ацу Солара за благајника штедионице. Обе особе налазаше се у кандидацији одбора. После тога предузме скупџггина избор правобранитеља друштвеног у лицу г. пдвоката и акцијонара Мате Ивића , определивши му за хонорар 2 Фор. од сваког одборског састанка, на који би био као правобранитељ позван.

Уољед избора г. Аце Солара за благајника штедиопице, љегов је отац г. ђорђе Солар, у смислу штатута дао оставку на звање одборника. То чини и г. Нвић, што је избран за прапозаступника. Као одборници стуиају иа њихова места по пропису штатута, т. ј. ио броју добивсних гласова гг. Коста Стојковић и Јован ћутуковић. II шпање о тантијеми управитељеиој беше покрснуто. Одбор иште од скупштине да определи проценат од чистог дохотка шгедионице, које ће се дати управитељу као награда за његов труд. Овај је предиет изазвао живу дебату, а решено је, да ће се при кокцу годишње радње определити проценат, кад се види, какав ће успех нмати штедионициИ с тиже закључи се и подиише протокол. — Јавили смо читаоцима нашима, да је држава определила знатну суму новаца из државне касе на грађење здања за реалку. У ионедељак беше тога ради лицитација у варошкој кући, на коју дођоше подузимачи из Панчева и Митровице као и неколико Земунаца, Сума предрачуна износи 24.508 ф . , од које су гг. Ж. Василијевић и Ј. Михајловић дванаест процената иопустили, те је остало грађење на њима. Кућа ће бити на два боја, и старо ће се здање са 5 стоиа иовисити, тако да буду у њему и дољне и горње собе вигае. У сокаку што води солари , дозидаће се уз старо здање једно двокатно крило од 15 хвата дужине и 4 хвата ширине. Кад се узме у обзир да друго крило сачињава сала за цртање, која ће остати као што је, то -4хе аилијски нроотор номођу—та дра крила бити са свим узан, те не ће имати сала за цртање довољне светлоети. Главни басамаци у том здању биће од камеиа, а од истог материјала и довраци. Из плана виде смо , да ће се и ово здање нодићи у обичном касарнском стилу. На њему неће бити украшене Фаеаде, никакав архитектски накит. Знамо, да држава не троши на декоративне украсе, по ако се то постићи може истим трошком, зашто се не чини и лепоме што у хатар. Куће су очи вароши, које казују странцу, каквог су укуеа становници. Скоро метнут је кров на изгоривши тороњ св. николајевеке цркве. Овај посао као да није иоверен иајвештијем мајстору, Могло се видити, како су дунђери одбили узвишене сводчиће од сахата, да би могли сместити раван кров, чему су сводчићи Сметали. Нисмо од заната, но толико знамо, да је тиме учињено штета тороњу, јер ће трошка стати да се ти сводчићи наново начине, кад се буде тороњ начинио као што треба. [0 р п с к а ц р к в. вевачка з а д р уг а] овдаш-? ња решила је у одборекој седници 6. о. м., где еу и два потпомагајућа члана била , да одсад следеће цене буду за прире!)ене беееде , јер је друштиено