Земунски гласник

11

вовчаип стаље доста лоше, па нс би ли се такии начином оиоравило. Ледна особа плаћа за годииу 3 ф.; две иллћнју 5 фор.; три плаћају 6 Фор.; а породица цлаћл 1 ф«р. Виће скоро свима познато , да стиње псвачке дружине пије најЛоље. 0 тога се надиио од нашега гра !јанства, да ће се топло одазвати , кад се ових дана иочне скупљање прилога. Сада всћ није л говормти, шта је зпдругл, и певачка задруга, па да би тек тиие ичЛуднли родољубива срца. Један не *оже све учиннти, ;<лм сваки по нешто најеучии,ено. Чланови иевачке задруге служе јој са свима сретствииа. којнма они ))азпо.тажу, честитим грађанима остнје да их потноиогпу у општој ствари. Ово у .чгред споанњсно, јнвљајући закључак др}штва,јср сио уверснн, да ће се грађани одазвати с достојним од>шеплењем и без особита позива. Л>уди имају један вут за свагда нознв, и тај престаје тек са Љивотом њиловин, а то је — радити за општи напредак! — У Београду био је имендан Њ. С. кнеза као и друге године без јавне свечаности проведен. После литургије било је честитања у дворЈ, а у вече бал, који је дала општина београдска. Кнез је дошао на бал, као и миниетри , коису.л и •, и др јги вваничници. Света није млого било. — Народно позориште бави се еада у Београду, и даје четири пута на, недељу преставе са лепим успехом. Игром глЈмаца наших можемо се Јвек задовољити. То нам сведочи и одзив београдске публике. Ири евакој је претстави пЈна дворана.Честити Београђани и треба тако да нригрле јединче своје, јер би и срамота бида, да се ј престолЦЈЈЦи српеКоЈ не мОЖб одржати српско нозориште, где сваке године с уепехом терају епекулације своје којекакве екитнице туђинске. Извештенисмо, да глумци пзучавају ново дело, што ће свакога пријате^а вештине обрадовати, а то је „Јелисавета кнегиња Црногорека," драма Ђорђа Јакшића, који је дово.вно свима познат, а и од саме драме познати су нам бдломци. Одсад дају се представе у дворани „код енглеске краљице" близу варошкапије. Кад је Њ. Ов. кнез поеле оставке Гарашанинове на једну претставу дошла беше бурним „Живео!" од публике дочекан. — Још чујемо, да је Њ. Ов. голему суму покдонила на зидање српског народног позоришта. — 3. Нов. у вече спремили су у Руми честити грађани бакљаду и банкет Др. Јов. Суботићу, али им је власт забраиила, због чегајевелико огорчење у народу. Астади били еу већ намепЉени за 100 оеоба, јела зготовљена, кад је забрана изишла. — У Новом Саду се склопило друшто за гимнастику и већ је отпочело своја гимнастичка вежбања. Ко зна шта је гимнаетика, зна ће од какве је -неоцењене користи тако друштво. То је материнека нега и

за дух и за тело. Гимнастиком они јачају, а крепко тело и здрав дух, то су уелови раДу и напретку. Нека им је сретно , а уздамо се, у евест данашњу, која све боље увиђа потребе наше, да не ће за дуго ни друга места српска оставити без таких школа. — Честита омладина српска у Новом Саду даје у суботу 11. о. м. беседу. Чиет доходак иде на омладинске цели. — Г. Стеван Пејаковик вратио се са својега пута у Беч. Познато је, да је ишао по нашим крајевима и препоручивао завођење економних друштва. Веле да му је пут имао лепа успеха, о чему ће опширно извешће дати сада ратном министарству. — Илустроване новине „Славјански југ ," кога г. Кларић у Загребу издаје, и од којегјетек први број изашао, већ су — узапћене. — Коме још није потната невоља у .Лики! Јавни листови обратили су пажњу владину на то , а извешТаји тамошње војничке власти уверили су је о томе, и она је 107.000 ф . у поћом им дала, али с том приметбом, да народ заслужи те паре градећи друмове. Тиме би се, то је истина , двоје поетигло ; поправили би се и онако рђави цутови , и народ— ,: »и—е«а »охрпидо'",—п.ш коће м да мисли на таку заслугу сад у зиму. О тога је народ и примио ту „помоћ" са свим хладно. И тако ће тај новац до пролећа лежати, док се буду друмови могли правити, а стотинама породица умреће од глади. Без помоћи народ неће дочекати пролећа, а рђави друмови прелсивели су толике зиме. Кад је влада један пут већ дала иомоћ, треба је употребити, а не с њоме експериментовати. Пре три године беше иета невоља у Далмацији, и 200.000 Фор. добили су помоћ, али је одмах подељено невољном народу, који викаше: „Леба, леба господару!" па захнто се и сада увек верном Личанину не учини иста доброта, који је свагда с пожртвовањем елужио своме цару? — И ми ћемо јавити, колико је влад. Штросмајер за седамнаест година владиковања свога дао на просвету , да се види колихсо се може са чистом љубави према народу и земљи. Осим многе номоћи, коју је сиромашним ђацима давао , и којом је младе вештаке потпомагао , осим збирке старих сдика, које је југосд. академији покдонио, осим етариХ рукописа и важнијих дела, осим оиога, што је дао на штампање корисних књига , и осим силие помоћи друге

сиромасима н потребнима, дао је владика Штосмајер на различне закладе и просветне цељи 654.560 ф. — У Бечу има 32 ђака из Далмације, и двадесет н два написаше и потписаше адресу г. Барону Филиповићу губернатору Далматинском, захваљујући му, шго је увео српски језик у школе. — Бар весеља ради споменићемо овде, како маџ. лист „Хон" иште да се подигну маџ. конзулати у подунавским кнежевинама и у Београду, јер вели тамо, у Србији и другим турским провинцијама живе преко 100.000 Мађара. Ако буде „Хон" бројао те Мађаре по ономе броју који у Србији живе, онда не знам како ће му изаћи рачун , јер у Србији, па ни Босни нема Мађара не лека ради. Ово је већ по другипуткако „Хон" назире „Мађаре" и тамо где ил никако нема, па и сад ваљда „прзвославне Ма1>аре." — Чеси хоће да подигну споменик своме славном и најзаслужнпјем књижевнику ЈосиФу Јунгману. '■— У Трсту је скоро умро проФесор Матија Дебељак , Оловенац, и оставио је 70.000 Фор. на проевету народну. И то 14.000 ф . Словенекој Матици, 14.000 ф . на издавање корисних кРБига, 14.000 ф . далматинској Матици, и 28.000 ф . југосл. академији у 8аг|>ебу. Слава и хвала честитом покојпику на патриотском осећању и при последњем часу живота његова. — Чувени вештак Димитрије Славјански, Рус, којије у нашим крајевима концерте давао , хтео је и у Загребу давати, али ту му је, као и у целој Х])ватској забрањено. Сада је у Бечу, где ће такођер своју вештину показати, а о^атле иде у Њујорк, камо су га позвали. — У Сибиру је у прогнанетву умро чувени Рус Черни шевски. Прогнан је био што је љубио Руеију, а мрзио оне, који јој зло чинише. Скоро у исто време добио је један велики револуционар руски, који је ужас онима био , због којкх је побегао из Русије, помиловање од цара. Срце, у којем је живо чувство патриотизма и колико се мора обрадовати на тај глас из сродне нам Русије, толико мора опет жалити на онај. Али ваља тврдо веровати , да је близу време правде и слободе, кад не ће ничиј е мисли ни од кога „милости" и „иомиловања" чекати. — У северној Америци основана је иова колонија — „Нова пољска," од самих пољских емиграната. Они су добили 2600 јутара земље, од тих је 1000 јутара ораћа земља. Земља