Земунски гласник

СЛИКЕ ОАРАЈЕВСКЕ. (Наставак.) Почнимо наша посматрања одмах од оне стране вароши, која се далеко тамо пружа на предбрежја Требевића. Она се зове „пасја махала," и то је најузвишенији део Сарајева, од прилике 1800 стопа изнад мора. Ту живи само сиротиња, занатлије и надничари. Куће су јадне, сокаци узацки и криви, а џамије све од дрвета, па и мунари њихови, с тога и изгледају као дрвени димњаци. Само две или три мунаре од камена и с лимом на врху могу се видети у тој страни Сарајева. У „пасјој махали" живеше некада Хришћани, с тога су је и назвали тако. А то ћемо и по другим местима у Босни шЉи , као на пр. у Фочи. Сада жипе у „пасјој махали" само мухамеданци, али се и сада зове тако. И у овом случају колико је пута историја постала иронија променом ствари. Хришћани оставише „пасју махалу" због насиља. Они су управо с тога сагнани у дол, како би са свих страна били Турцима онкољени и мотрени, а сада је тај део Оарајева, где Срби живе најлепши. Наравно онда није нико ни мислио на то, и онда су хтели само, да одважан човек, који би се хтео светити мучитељима својим, не може лако умаћи. Шума од памтивека покриваше онда још сада са свим голи Требевић, у којој се сакриваху хајдуци, када се још врзоше са свим око Сарајева. Неколико јуначки скокова требало је онда од „пасје махале" до шуме, а у нутра не смеђаше нико за бегунцом, јер хајдук иза грма или стене моли своју дугу пушку да га неслаже, а за око ни молити неће; ту нема никоме помоћи. Гора беше, па и сада је још где-где слободна земља тих дивљих синова. Које тражио заштите у њој је нашао. Висине , којих подножје захваћа поменути део вароши, пружају се заокружавајући чак до Миљацке. На предбрежју томе има кућа, као и на обронку, и пружа се источно као зид, и не стаје га у теснацу једном изпред нас. Из тога теснаца тече хучно Миљацка и раздваја Сарајево на не једнаке делове. Од овога места са кога посматрамо околину до предбрежја прилична је просторија. Преко од њега лежи градски брег. На ономе су простору силне махале, и све су куће на чешће, што су блгже Миљацке. Што на више идемо по тима изданцима горским, то ће мо све више и веће баште , а све

ређе куће наћи, а најпосле виде се још по где који станови. Куће мусломана су обично на висини грађене, па где год су нашли какво узвишено место, одмах су ту једну или више кућа саградили, јер они полагаху врло много на отворен, леп изглед. Они ће још пре за тимтежити, него да им је хлафан извор близу куће њихове. За љубав лепа изгледа, он не гледа ни на незгоде неке. Зором иде доле у мрачне чаршије, берберин, екмеџија, папуџија и др. ради свагдашњег хлеба. Али тек што је са мунаре мујезим ићиндије јавио, они се већ сви спремају кући, и одмах ћете их видети где се узпињу уз етрме и Степовите стазе, које воде дому њихову. Да теФерич ужива, то му је већ у крви. ТеФерича ради провешће он дуго на љутој зимм на оним висинама, а V јадним кућама, од дрвета или плетера, кроз које ветар шиба, да му се кости смрзну. Па и мртвима спремају мусломани вечне куће на висини. .У Сарајеву су најлепша места гробља и од прилике шести део варошка простора употребљава се за гробове. А и осим тога сваким кораком наићи ћеш на поједине гробове. И на оном предбрежју, што смо казали, да се до Миљацке пружа, видимо велико гробље. а у сре д и измећу миогобројпих камења, диа турбета, под једним од тих почивају кости ШериФа, оца Фасли-паше ШериФовића, који је до велика богатетва и важности у Босни дошао. ШериФ паде са верноности своје Султану, али Бошњаци мухамеданске ве])е тврде, да је иао, што је био противник старих автономних права земаљских, а пријатељ реФорми по европском начину. О тој катастроФи, и осталом потресу после тога, овако приповедаху ми: Беше бадњи дан 1826. г. Наједан пут пуче глас по чаршијама у Сарајеву: „Затварајте чаршије! Ко је на нашој страни, нека дође у велики хан у цареву махалу, а ко је против нас, нека иде у град!" Сарајлије бунише се опет, као што то они почешће чинише, кад везир или други који од власти запрети опасношћу њиховој олигархији. У Босни, као што је речено, владаху урођени и наследни капетани, а Сарајево међутим сачињаваше као неку аристократску републику, а владаху поједине породице редом. Сада је ваљало свладати једну партају, која се подиже у Сарајеву усљед повратка многих изгнаника у корист портиним реФормама, и која се подиже да новоме везиру Абдурамап-паши

пут у Босну прокрчи. Тада је морао и скоро наименовани везир у Босни Белинли-Хаџи-МустаФа-паша, уз кога беху јјош неколико Стамбули -еФенди да рвФорме уведу, исиред узбуњених Сарајлија у сред зиме преко Дрине у Србију побећи. ХаџиМустаФа-паша одустао је и без борбе. Он је видео цео посао оеујећен, јер је знао да ће за Оарајлијама и цела земља устати, ако им се дирне у право њихово. Са свога јунаштва и богатства увек они предњаче у устанцима против царског иамесника. У овом случају рачупаху они још и на јаничаре, јер и ових опстанак беше у опасности, као пгго то најновији Крвави сукоби у Цариграду еведочише. Еле тек пгго чуше оне речи на пред, одмах иозатвараху дућаие, а чаршија остаде пуста. Уплашени Хришћани иохиташе својим кућама, да се у њима утврде. Тада не беше весела Божића, који им долазаше, јер ма како да се ствар сврши, за рају ће бити свакојако рђаво , биће ног вих јада и иевоља. После једнога сахата могли сте видети пред Беглуком, пред царевом џамијом и у Бистрику хиљадама на^ оружаних. Па и дуж леве обале Миљацке све до према хаџијској џамији комешаху се многи, а други мећу тим погеднуше латинску и цареву ћуприју и сокаке, који се е њима сучељаваху. У хану световаху се воЈ^е. шта да започну. И закључише, кад побију противпике у вароши, да се дигну на границу и да потуку новога везира, који долазаше. Оних , што се у граду екупише. > не беше их у први мах много , као непријатеља њихових. Поједини или повише њих заједно долазише већином странпутицом у град, јер им претише присталице иротивие страике. А многи су се морали и окрвати, док су дошли до града. И отац Фазлипаше, поменути шериФ, припадаше градској партаји, и кад је пошао у град, већ се борба почела а особито у сокацима који водише у град беше пуно непријатеља. Са неколико верних слуга покушаваше шериФ да пробије непријатељске редове. ШериФ беше и код њих самих врло уважен, па зацело томе ваља припиеати, што га непријатељи пропустише. Пајгори иепријатељи пратише га узастопце али пи од њих не подиже нико руке на њега. Но близу гробља на левој страии од главне капије градске, дакле већ бдизу мете своје, хтеде шериФ бесној светини да претстави шта су започели, и да их опомене на иоследице опасна посла њи-