Земунски гласник

наКи. која би сеаему за д>убав менично обвезала, то може на сопствену меницу од штедионице зајам подићи , кад један за сваки пут у корист иггедионице односну суму на своја непокретна добра интаб_улира, и тако, кад би новаца требовао, моћи ће их до обезбеђене суме на сопствену меницу подићи. ПрОстор овога листа не допушта, да сваку иоједину корист од наше штедионице раздожимо, но мислимо да ће сваки читалац из наведеног видети, да овај наш завод спада у ред најблаготворенијих установа, и стога свак} г иотиору заслужујс. м. и. — Наш градоначелник, господин мајор Бах, позват је телеграфом у 1»еч, куд је у Уторак у јуТру отишао. Ово се тумачи, да етоји у свези с гласовима о реФормама , за које Се чујс да ће бити уведене у војеној Крајини. И свака граничарска регимента послала је по једног штапс ОФицира у Беч на већање. Је су ли и градоначелници осталих коЈзунитета тамо отишли, нисмо чули. Ово као и гласови бечких листопо којима би се неке граничарске регименте укинуле, казује даће скорим бити по нас важне иромене, премда Нам се одма чинило, да нису ти гласови основани, што су званичне б ечке новине поздније и потврдиле. Не нађошс досад ни онај глас Лојдов из Загреба потврђеАе, који јавише да ће се у граници моћи Јевреји настанити. При свем том држи се, да ће пре нове године изићи важни закони у обзиру на војену Крајину. — Од ионеделпшка почеће се, као што чујемо, свестрано наплаћивати порез сретством војничке екзекуције. Ми то саопштавамо нашим суграђанима с тога, да се пожуре порески дуг илатити, како би тиме избегли неирилику такову. — Досадашњи управитељ земун<ч<е главне армиције, г. барон Базели, постављен је у стање мира. ГБегово место неће се попунити. Армицар митровачки,. г. Пиитер, постављен је за старешину земунске армиције. — Господа оФицири овдашњег стрељачког батаљона лене вечерње забаве чине Земунцима. Сваке Оуботе ,У вече свира у дворани код златног анђела н.ихова банда, где се сваки пут скупља одлично дру1птво. — Неки Максим Баћа из Батанице, сл} га овдашњега гра1/анина Ни-

коле Валка,. терајући у Недељу по мећави марву на салаш господаров, ностаде жртвом зиме. Други дан нађоше га мртвог у снегу код првог бунара у нашем пољу. Максим беше слабачак момак од 23 године, па није могао ту неиогоду да ноднесе. Кажу да је био и мало напит кад је пошао да тера марву на салаш. — К. 1П. девојка из Францтала, већ вишапута ради крађе затвором кажњена, наново буде окривљена ради таквог злочинства. Оуд је осуди на четрдесет шибака, а пресуда беше ономад над и>оме пред многим гледаоцима, највише децом извршена. Чујемо да бијаху више п.их иозвати нарочно, да гледе примера ради, како ће се вршити екзекуција над том несрећницом. На ово хоћемо коју да рекнемо. Доказано је да такове екзекуције на гледаоце онај утисак не чине, који се очекује. Зна се из судске ирактике, да често у онај час, кад су убицу обесили , лопови покраду гледаоце. Грозно позорје дакле није служило њима да се угледају. Тако исто ни друге телесне екзекуције не ће одвраћати од злочинства , само ће чувство гледаоца кварити, срце му окаменити. Чувствујући човек неће ни гледати таково што, него ће се удалити. Зато није добро, особито да деца присуст вују тако вом акту, који само на то служи, да у њима чувство човечности вређа и квари. Из Београда. Земаљски празник, првозвани Андрија, ове године би без обичне параде проведен, и то с тога, као шго званични органи наиред јављаше, што би веаики снег сметао парадној војсци. Пуцњава топова с градских бедема, истина, јављаше још у очи нразника за значајност еутрашњег дана; то чинише и у јутру и за време службе. Али пред црквом, по сокацима није било света као други иут у тим нриликама. Беше мало света осим званичника и на литургији, коју је служио г. митрополит. Да нису били дућани затворени , не би се ни знало , да је слава земаљског иатрона. Г. митрополит говорио је у цркви кратко слово Сходно Слави, а глумци народног иозоришта неваше. Светли је кнез дошао у цркву у 10 сахата, ираћен од господе министара. Страни конзули и други званичници дођоше нре њега на слуасбу Божију. После службе честиташе госиода кнезу у кнежевом двору. И у томе беше ове године друкчије него других година. Тада је могао ићи сваки грађанин да честита господару, овом приликом

нак бејаше то допуштено само министрима, саветницима и начелницима оделења, а од оФицира, батаљонским командантима. Оваково тихо слављеРБе сваки ће одобрити. Та и онако се чује, да се у Београду одвише праве параде, премда је леп обичај, кад еваки иоједини грађанин владаоцу може своје честитање народног празника изустити, обичај који одговара патријархалној демокрацији Славена. С другог гледишта, шта ће боље нараде, веће сјајности, нег" што се вија над градом београдским српска заетава. То је доиста важније по народ и владу, него што еу полицајно седиште накитили с туцетом барјака. Не опазисмо на другим јавним здањима оваковог изобиљног накита. Свет би то тумачити могао, да ова струка јавне управе има особити узрок захвалити земаљском иатрону. Због данашњег празника позориштна дружина представљаће : „Прошлост, садашњост и будућност народа срнског," коју нретставу позваше тробојним иозивницама. — Први свезак књиге „Историја српскога образовања," коју издаје г. Алимпије Василијевић, угледао је свет. Ијунчке народне несме из Босне и Херцеговине, што их је скупио и нашем ученом друштву за 100 дук. устунио г. Богољуб Петрановић из Сарајева, изишле су трошком истога друштва. Скупљач тих песама налази се сад у Београду. — До данас (30.) четврти број вашега листа још није раздат по Београду, што поштару није дошло дозволење на то од стране цензуре. — За капућехају српског у Цариграду на место г. Ј. Ристића наименоват је г. Др. Никола Крстић, члан касационог суда. — Из Београда добисмо баш сад извештај од нашега дописника о нарастооу, што јејуче даван јунацнма, који погинуше за милу слободу у безпримерној борби за ослобођење Србије. Јављам да је без икаква саучешћа грађанства београдског нрошао. Осим оФицира и чиновника није баш никога било. Тако видимо из дописа , кога горе сао-иштавамо , да је и народна светковина, св. Андријо ирошао. — 27. Нов. био је у Београду концерат, што га је иевачка задруга у кориет Личанима дала. Улазнице су већ до тога даНа биле све распарчане, али публике оиет није много било, због велика снега. Том нриликом било је и доброво .ђНих прилога браћи нашој, што од глади иате.