Земунски гласник

— Бике вск познато нашим читаоцима, како је у Митровици у седници иевачког друштва срискога г. прота засведочио све оно што се њему и н>ему подобнима у таким нриликама рекло. Оад~ се зна још даје Српска читаоница у Митровици добила оиомену од власти вбог говора Др. Ненадовића на селу, што је у недељу држан. — Њ. В. светли наш владалац носле божића опет ће доћи у Будим, где ће, као што пештански листови веле, неколико недеље бавити се. — Ио телеграфској вести, доћи ће ТегетхоФ са телом Максимилијановим сзршзтком Јануара месеца и. г. у Трст. — Званични „Далмата" иризнаје Да је за Далмацију, што се језика тиче, министарство овако решило: 1. У народним школама оетавља се општиии да реши, хоће ли се сриеки или талијански учити. 2. Други језик од та два, који небуде изабрат, биће редовни иредмет. 3. За гимназије и средње школе оставља се родитељима да пресуде, у којем ће језику учити синови њихови. 4. Несме ее на два језика иредати. Ко јбдаи пут избере један језик, мора све на њему учити, иа и иснит зрелости тим језиком полаглти. — На бечком универзитету састављена је славенска задруга под имеием „Слава," која ће евакога ^гесеца заједно са српском дружином „Зором" и хрватском „Велебитом" главиу скупштину држати, а сваког другог месеца биће по иредлогу словачке задруге „Окоље" састанци свију елавенских ђачких задруга, дакле осим иоменутих још и чешких и руске. Само Иољска задруга „Огњиште" неће у братско коло , јер на то нема, вели, времена! — Госн. барон Јосиф Филиповић, к<>ји је толико година био бригадир у Земуну, и царски комесар нри саборима српским у Карловцима, наименован је од Њ. В. за властника 33. иешачке регименте, која досад носише име, Кевенхилер, а одсад ће се звата барон Филиновић. — Владика Књежевић члан цар. већа добио је од свију православни општина његове дијецезе адрееу неповерења, што је отпао од народне странке, и што се онако владао у иитаљу о језику: — Букурешта . јављају да се и тамо реакција свом снагом упела да задобије народ, и да изврши претстојеће изборе, каКо јој се хоће. 10.000 д-уката стоје јој на располо;кеи>у. На челу реакције стоји Митрополит из Јаша. Он је већ при-

ликом догађаја у Априлу 1806. г. био збачен, па га је кнез Карло опет помиловао, и на старо место опет поставио. Сада се надају, да ће опет пасти. — За Гарибалдајавили смо пре, да је јако оболео, и да му тога ради талијанска влада допустила да се из затвора врати на Капреру. Новије вести пак говоре, да је старац тај сасвим оздравио, што више, да је опет оставио своје каменито острво, па се очекују због тога нови покушаји против папине дрисаве. — Војнички талијански неки бегунац буде у борби с разбојницима заробљен. По војничком закону би као бегунац осуђен да буде убијен из иушке, и иресуда одма извригена. Гробар, који .је требао да сарани мртваца, пеучиии то одма, него га однесе међутим у мртвачку комору. Кадјеносле неколико часова дошао да га сарани, нема мртваца. Овај је ианово оживео, и по свој ирилици преболеће ране. Сад се свађају војено министар.ство и оно правде, коме суду овај ирииадлежи, војеном или грађанском. Говори се, да ће га краљ номиловати. — На Варгцавском универзитету иредавало се досад на пољском језику. Одсад тешко да ће тако бити. Мисле да ће се та иромена ночети филологијским оделељем. ПроФесорима оетоје на вОљи, хоће ли руски или латински предавати. Т»аци су се за латински изјаснили.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. Беч^ 2. Децембра. (Телеграм.) Банатска шениДа (у Т>уру) 89 фун. 7.25, моришка (у Т>уру) 89 Фун. 7.20, оваква (у Пешти) 7 ф ., словачка 87 фун. 6.85. Раж маџарска (у Бечу) 80 фун. 4.75, аустријска (у Бечу) 81 Фун. 5.10. Јечам мрравски (у Бечу) 72 фун. 4 ф ., словачка (у Бечу) 71 Фун. З.^О—75. Зоб -маџарска (транзито) 44—-50 Фунт 2.5—30. (Колики беше иромет не јавише. У.) 3 е м у'н , 2. Децембра. Како је снег почео падати при свршетку прошле недеље падаше све до Уторка. У Четвртак окрене западни ветар, по том киша и југовина. Ноћас је дувно јаки северњак, те осванули смо са 5 степева ладноће. Јуче беше мало леда на Дунаву. Пароплови за иутнике престадоше радити, бсим они што нлове крај сриске обале. Иодвоз еснана још траје, премда се сваки час очекује, да пловидба са свим престане.

Кад с почетка недеље они јаки мећава бијаше, почеше на врат на нос шлепове вући на зимниште. Реморкер „Ахил" дође у Смедерево да одвуче и оне шлепове, који се тек иочеше товарити. Због хрђавог времена небијаше ове недеље довоза у рани, нити се што куповало, осим 200 вагана за местиу потребу. Шеници беше цена 5—5.20, наполици 4.60 -4.80, јечму 2.10—2.20 меров, кукуруз 6 ф . 100 ока. Другим продуктима ове еу цене: масти Франко буре, 35 ф ., лоју 31 32 ф ., меду 22 ф .. вину 3.20—50, ракији од 14—16 степена 10 ф. Београд, 1. Децембра. (О.Д.) Г л роФ Зичи отишао је одавде у Цариград. Пројект његов, да се српска железница свеже с базијашком незадобише одобрење српске владе, која хоће да буде Београд савезна точка. Трговина била је ове недеље сасвим мртва. Велики снег и завејани путови сметаше како местном обрту тако и довозима и доласку страних купаца. Ни у продуктима не беиш промета, будући не ирима" се товари за подвоз за горње п јаце, а робе има доста. Козијим к< жама маторим исте су цене као и прошле недеље, овчијим 26 гр., јагнећим 15—21 гр., јарећим 16 гр., Мало'има, а кавлака пема никаЧсо. лоју " 7 гр. 10 пара. Једна партија продана је за Нови Сад, по 33 ф . цента. Меду је цена 3 гр. 15 пара, орасима 50- 52 пара ока, шљивама 170—180, најбољим до 200 гр. 100 ока, воска нема на пијаци. Шљивовица од 8—10 гради 60—75параока. Кунама пређашња је цена, но творови падаше на 24 гр., а зечине коже на 5—5 '/. 2 гр. За Сисак и Пешту дотоварају се два шлепа са 5000 мерова шенице, којој је цена 105—107 гр. 20 пара, јечму бО —62 гр., зоби 60—62 гр., кукурузу 68—70 гр. 100 ока. — У Пруској је укинут монопоЛ , соли, место њега наплаћује се нореза на со по 2 талира од центе. Норезу ову плаћа на со коју се у земљи производи онај који је производи, а на со странску онај који је увози. — Од 16 пр м. забрањен је извоз жита из северне Албаније из иредела око Скадра с тога што је тамо летина рђаво донела па се боје глади. Тако је од тога дана турска влада забранила и извоз коња, мазги, волова из предела јанинскоГ и солунског, јер тамошњи народ триијаку оскудицуу теглећој стоци.