Земунски гласник

СЛИКЕ САРАЈЕВСКЕ. (Нагтавак.) Сут]>а дан зором пре него што је имам сабах огласио, стајаху «еК ћурчијски момци на Атмејдану пред Беглуком. Ту дознаду зашто су позвани. Дођоше неки људи са пуним врећама о рамену, и спустише их нред себе на земљу дозвавши по једнога момка к себи. И сваки момак доби по једну или две главе човечије. Ужас! Главе одвојене од тела и још крваве. И заповедише им да их одеру, да их у Миљацки оперу, а Миљацка беше близу , па онда сламом да их испуне. Побожни мусломани, кад иђаху мало за тим Латинском купријом у цареву џамију на сабах намази, видеше шта хришћанска момчадија ])ади на Миљацки. Ужас их иодузе. Окренули би главу од страпша призора, јер многи мишљаше да ће иозпати неки оца , а неки брата или пријатеља свога међу оним главама по цртама , које се смртним мукама променише. Сад се нотнрди она слутња , са које зебоше. Смрт беше суђена онима, што остадоше у граду, а не тавница, ни прогонство , као што се надаху. Страшан беше суд њихов; смрт после краткога или никаква испита. Што преко ноћи погине, то у јутру морају момци да иснуне главе њихове, а Абдураман их шиље у Стамбол, да докаже енергију своју. Неколико недеља трајаше та ноћна погибија, и стотинама најотменијих Сарајлија беху жртве. За тим беху званице све ређе , а најпосле престаше са свим. Крвно дело беше готово. Везир мишљаше да је укротио земљу, и обично стање дође опет сада на место крвава тероризма. Беше некако баш после Ивана дне иоте године пре подне, када једна чета коњаника из Беглука иза1је , а ту је онда већ везир седео. Нешто ич хитно беше , јер бштро одјурише Високоме. Али и многе Сарајлије мурлолани изиђоше за себе истим путем. Беше истина светац мухамедански, или ради те#ерича нису зацело толики тако брзо ишли. Нешто мора опет бити, говораху хришћапЈ-з. мећу собом. Мало за тим изађе још више момака везирових и одоше за њима. И везиров капиџибаша и ћаја јахаше пут Високог. После ићиндије дође неколико коњаника на Беглухс. Одмах за тим могаше. се видети неко спремање,као да какав бој нредстоји. Момци везирови зауше нека места око Беглука , особито мостове ,' где и оно неколико топова разредшце, што их Абдураман имађаше.

Опет*букнуо устанак. Хришћани похиташе кућама својим, јер већ се зачу силно попуцкивање пушака са различних страна , и све ближе долазаше. После једнога сахата беше бој већ на све стране. Хришћани се сабише у своје магазе , где заштићени беху од ватре. Кроз гвоздена врата и прозоре не могаше ђуле од пушке пробитИ , али од топова не беху сигурни, који вблики страх проузроковаше особито у Латинлуку. Борише се три дуга дана. Слаба снага Абдураманова са свим попусти и он изјави да је вољан одлазити. Али Сарајлије искаше главу његову, тиме да покају толике суграђене своје, што их он ноби. Но неколицини отмених Сарајлија испаде за руком да га сачувају, Он остави Сарајево и оде у Травник. Он беше само неколико месеци везир у Босни, али страх са крвавих дела његових спомињаће се дуго у народу. „Абдураман утаманио је цвет босански чућете и данас још од многога старог Саралије.*) Наставимо сада опет наше прегледаље. Као што смо напред поменули дели Миљацка Сарајево на два дела. На левој страни речице лежи онај део вароши, где и везир седи,

*) 0 том устанку Сарајлија протип Абдурампна чита се у овогод. гласнику ово : Из свију тврдиња и вароши дигоше се чете у Орлово ноље код Бељине, на место које је бидо уречено. Везир намеравпше и сам тамо доћи са својим сарнјевским четама. Међу тим док се прииремао, догоди се те једна чета.из Високога у место да узме нр;»во нут у Орлово поље удари на Сарајево. Везир изишље пред њих свога ћаја-башу са неколико отменијих грађана да их узму на оДЈОвор што изменише иравнц путу. Тој • исији 6и нриДодан и капиџи-баша , који не давно беше стигао из Цнриграда ; те тако имгфнше више значења и важногти. Али ће биги да је била уговорена ствар између поглав! ца из Високога и Сарнјева. Ван вароши било је доста свега , које из радознилости, које што је био петак кад Турци свет1< Ј!У» а било је неких који се дигоше не без на мере. Изаслана мисија ннјопорнијим речма захтеваше да се без оклевања поврате другим нутем ца оиредељено скуиишге ; алн неколицина најсиромашнијих Височана иза^оше внл редова и изјнвише. да се они без новаца не могу ни крочити днље ка реченом месту; јер само док су се наоружали и довде дошли — било је толико нужде и невол»е, да су неки и саму децу продавали, Овакав одговор би и сувише несносан и ћаја и јкапиџи-баши. Не премишљај^ћи се дуго, заиоведе својим пратиоцпма , да похватају еве који говораху , да их одведу и погубе. Али се ови не дадоше тако лпко. Иза гласа иовикадЈр : г ко верује у светога пророка нека нам поможе да се изпавимо," и на те речи потегоше оружје и другови ових нападнутих и Сарајевци који су били цосвећени у ствар и који се тек бнако придружише. Капиџи-баши и ћаја не добише ни толико времена да се баце на своје коње. Нешице појурише у вароад И за њима се осујпе куршуми као киша. - . •

а ту је и суд и полиција, окружно и среско начелство ј ту је и.штампарија, која је скоро иодигнута, ту је пошта и телеграФ. И ту виде се силне џамије, а међ њима је царева цамија највећа. Њу је Султан Махомед II. иодигао. с тога се и зове тако. Поред ње има амам, а преко пута мехтеб, турска основда школа, а мало на више са свим на Миљацки стоји руждија, гимназија. Ту су и неки еврОнски конзулати. Горе на Биетриску је аустријски, а доле на Миљацки пруеки и енглески, С трговином и прометом .не мо/ке се ова страна варонга иоФалити. У царевој махали и у другим Сокацима што се с њом састају наћи ће те више духанџија, бербера и бакала, а ту је и чаршија кантарџије, но прави промет је на оној страни Миљацке. Преко те речице има три каменита моста, евака од нет сводова, а осим њих има још више дрвени. Царевом и латинском ћупријом иде се управо на средишт#тргОвачког нромета, у чаршију, која је многим сокацима испресецана. Сваки сокак има своје име. Укупна чаршија заузима знатан део оностране равнице , као и онај што се западно с њиме сучељава. Ту су већином куће отмених Срба. Ту су двокатнице једна до друге с лицем на сокак. Тако је и испре д Ташлихана и ниже у Ашиппашиној махали. У тој махали види се нека знатна г[)ађевина. Види се по скелама, да се око ње још ради али је већ под кровом, над којим се пет кубета дижу , од којих је онај у среди великипо византијском стилу. То ће кубе и саму мунару ХусреФбегове џамије надвисити, која је до данас највиша у Сарајеву. То је та нова црква српска, око које нећ више година раде. Зидар је неки самоук, НишЛија, који је и Смедеревачку цркву зидао. Стара српска црква не види се с нашег гледишта: она је знатно , ниско здање , и налази се на Вароши на подножју онога горскога изданка, који се с оне стране равници ограничи. На том огропку лежи митропОлитов конак, и дипотан је изглед на Сарајево и удаљено (Л'!.рајевеко по.1?е еа прозора тога конака, Одмах до нове цркве диже се бандера рускога конзула , у истоме правцу само мало даље и италијанска и Француска, Мало ближе види се на Миљацки мали торончић са дрвеним кровом и крстом горе. То је католичка црква, а махала, ј којој они живе," зове се Латинлук. (Наставиће се.)