Земунски гласник

у собу , и кад види шта је , ухвати господина доктора права зарукуне баш учтиво. „Шта ће тај момак од мене," запита протува кад је снажну мишиду ђурину осетио, с којом га је овај брже боље на сокак извео. Овака ноћна просјачења код нас ни еу у моди, зато ваља томе на пут стати. — У Старом Пазуву 11. о. м. преминуо је Павле Петровић, наместничког већа војводине саветник , у 61. години живота свога. Покојник беше један од оних Срба, који се одликоваше у државној елужби за време Бахове системе, коју, истина, сада осуђују, ади је она при свем том имала својих присталаца из уверен.а. Такови беше и покојник. Са укидањем ове системе свршио је и Павде Петровић своју званичну каријеру, бавећи се после у своме завичају код брата свога г. Петра, и живећи у миру себи и својој Фамилији , где је по дужем боловању и умро. На погреб његов долазише многи свет, тако исто и на парастое, који је дат за његову душу у правоелавној цркви у месту рођења његовога у Старом Пазову. Црквена ова Функција бејаше са особитом свечаиошћу проведена. Говорено је том приликом три елова. Али и у про1>еотоди?ној цриви држано је богомоље. Црква беше са црном чохом декорована. Меетни пастор г. Рајс говорио је слово, у Коме је главне точке из живота покојника споменуо. Друго слово гоџорио је новопазовачки пастор г. Вебер. Пошто је индожио негдашњу невољу протестаната у овим крајевима, који бејаху ограничени и без заштите, рече како је ипак било л>уди од друге вере, који их подпомагаше у нужди њиховој. Оваква била је свагда, рече говорник, породица Петровићева, особито садашњи њезин етарешина, који је тада као и сад чинио добро свима, били они ма кога год верозакона. — Из Купинова јављају нам за ово одважно дело неког момка, коме је презиме Стајишић. Овај је чувао свиње у купиновачкој шуми у Куту. У глуво доба ноћи чују на вратима од кодибе, у којој је са Стајишићем* и његов сестрић, дете од 8 година био, |-де некб говори. Мадо за тим рече им неко, да отворе врата. Два су Орбијанца ста]ада на вратима. Момак нехте отворити, на што муони претише , да ће кодибу запалити. Стајидшћ их ипак не поедуша. него узме пуптку, и рече детету даврата

мало отвори. Дете то учини; у тај мах избаци момак пушку и убије једног од Србијанаца на место, а другог, изкочивши из кодибе удари с кундаком о гдаву. Ади бидо је њихвише нег'двојице, као штоје Стајишић мисдио. Они опкодише њега са свих страна и хрвајући се с њиме отму му пушку. Момак на то бежи натраг у кодибу, и чује, како они пунише његову пушку, из које претише да ће га убити, да освете друга. Момак види кроз пукотину, како допови стајаше у месечини око мртваца, извидевши му рану. Ту нридику употреби Стајишић. С батином у руци изкочи и други пут из колибе, и збунећиих својим ударцима побегне у шуму. Србијанци пуцаше за њиме неколико пута, али без успеха. Момак оТрчи у седо, да јави шта се догодило. Логшви међу тим узеше мртво тело другара евога и побегну преко Саве. Мртваца оставише на нашој страни близу обале савске, где је сутра дан нађен. Власт је чинида о томе прописану истрагу. — У Инђији градиће се на продеће нова римска црква. Тамошња огнптина погађаше се саједниммитровачким иеимаром, који иште 73.000 Форинти, што се општинарима много чињаше. Они се обрате модбеницом «а гроФицу Пе^ачевићку, ко,ја доаволи, да се та црква спајинским сретствима за 25.000 Форинти гради. ГроФица обећада имје и велику одтарску икону. — Из Београда нам јављају, како је тамо ових дана држана дицитација оних дрва, што осташе у граду посде Турака. На дан дицитације, вели дописник, не дадоше свима проћи градску капију, само двојици, који купише хват за 15 гр. поред све скупоће дрва. - - У посдедње време често се догађају недостаци у каси , за које се окривљују дотични чиновници. Сад се води истрага против неког званичника због 2000 дуката, као и против једног официра ради 600 дуката. — Туреке пдацеве на Сави почело се продавати. За чудо је.какве цене се постижу. Плаћа се за њих 1000 до 2000 дуката. Браћа КрсмаНОвићи највише дицитирају, и ако то устраје, прозваће се скорим тај крај Београда Крсмановићева махала. — За хлеб оборена ја такса од 70 на 55 пара. Време је томе, јер у Београду поче завладати скуиоћа . какву одавно нецамте. — Запћени омладинеки кадендар пустће се, пошто изваде чданак, који написаше Владан Ђорђевић

о путуу Крагујевац. Желити је, да се иолиција мадо пожури с том манипудацијом, да не прође време, кад треба да се кадиндари продају. Проноси се данас (22. о. м.) гдас, да је подиција превртада стан неком опште поштованом књижевнику. Ко би знао, шта је она тражила. — У грађаиству а особито међу ^ацима изазваше огорчење поступак г. пуковника Ђ. према једном ђаку велике школе, збацивши му капу е главе и газећи је с ногама, што му се нијејавио. — Из „Вршачке Куле" видимо. да у Вршцу велика распра међ' народностима постоји. Та распра показује се у јавном и приватном животу. Срби се тужише на тамошње Немце код владе. Поменути лист веди: . . Тврди се, да комесар долази, да нас у нашој општој и рестаурационој ствари са нашим суграђанима Немцима изравна. Ако је тако, онда морамо признати, да је то у колико је племенита у толико и тешка мисија. Да видимо како стојимо у Вршцу . . . Седамдесетгодишњи статут и обичај наш повређен је од Немаца наших суграђана приликом магистратске рестаурације, и Немци теже да нас својим слугама а еебе нашим господарима направе Ми држимо , да ништа лакше није него нас изравнати, ево како: Нека се призна, да има како досад тако и одеад, подпуни паритет и алтернација, т. ј. равноправно уживање свију аутономних муницииијалних права између српске и немачке општине ове вароши по начелу народности — владати, и нека се законим начином поновно утврди; онда је изравнење готово..." - Та неслога показује се и у стварима, које би требаде да по природи својој неимају поела са народношћу. О штедионици, која ее сад установи у Вршцу „Кула" овако говори: „. . . Као што позив вели, Немци се у гостионици код „два кључа" искупљају, да намештају штедионичне чиновнике и да уредештедионицу. Срби су изрекли: да је са Немцима свака заједница не могућна, а непарламентарно понашање њихово према Србима, довољан је узрок сваког Србина унапред уверити. шта се од целе те установе надати има, и зато Срби овдашњи остављају Немцима, нека се они сами без нас, са том штедионицом усреће. Ми напушћамо и нећемо ни један акционар да будемо. Ако нам какви новчани завод устреба, ми ћемо за нас наћи средства да га поДигнемо . . ." - У Темишвару отворена је нова печатња, која ће и српски печа-