Земунски гласник

ЦРНОГОРСКА КУЛА. (Наставак.) — Непријатељи ! нроптџута Данило и сав пребледи. а Смиљка нрислушкиваше. Врата се отворише. Они су! Она га брже гурне у један буџак. где слама, храна и старе ствари стајаху, и шапне: „Сакри се!" па онда молећи се богу стане на цраг. По1>е неко.шко тренутака, штојој се отегоше као година. . Сад се бахат уз басамаке зачу, полако куцаху на врата, а Смиљки стаде срце. Она отвори врата, а Грга са неКолико Друга уђе. — Нема никога овде? Ниси ништа чула, ни видела у кући? Један нам је умакао, а бегао је баш к нашој кући, питаше је Грга и ухвати је за руку. — Ни сам ништа чула ! једва одговори. — Шта ти је! Ти дрхћеш! Нешто си пребледела! — А како нећу ? То се не престано пуца и виче, ноћу у кућу упада —- то је наопако! одговори Смиљка , и силом хтеде Црногорцу у очи гледати. Ни стари и слепи деда наш нема мира. Ето, тражите и гледајте шта хокете, ал ми не будите само деду! — „Ту нема ништа," рече један од њих, гледајући на све стране, само не у онај буџак, него узме ханџар и забоде га у сламу. Смиљка умало није вриснула. Но опасност је прешла, они изађоше , а с њима и Грга; и не нољубише се, само се обазре још један пут на њу брижно, јер ј°ј рука беше хладна као лед, а у лицу сва бледа. Опет наста тишина у кући. Она одахну мало, Дапило изађе. Рука му беше крвава, јер га је дохпатио мало Црногорац ханџарејм. За сад је 1'ПИСец , али куд ће сад ? Сву ноћ стражарише Црногорци околину, с тога се није смео ноказати. Смид>к& мишљаше, како ће га протурити. Најпосле рети се, угаси свећу, узме Данила за руку и упутц се у гору. Она га хтеде само одвести до оних развалина, где би он морао преноћити, па онда би друге ноћи потајним путем могао преко границе. Као две сенке иђаху они рад иреко поља и ливада а сад опет нреко стена и џбунова, преко провала и теснаца. Газил^ су местимице до колена преко. воде , и често зат стајаху, кад зачују какво шуштање. Уморени и изнемогли дошли су већ дотле, да му је Смиљка могла руком показати место. Но сад наједанпут

зашушта грање, гтушка заеветли на тихој месичини и зачу се не познати глас не&и: „Стој издајицо! Стој или ћу пуцати!" — Бежи на десно! Викне Смиљка дрхтајући од страха. Данило се цригне и потрчи на ону страну. У исти мах прелети ђуле иреКо њега и удари у једно дрво. И Смиљка виде у каквој је опасности, па стаде бегати. Но пападач хтео је ма кога од њих двоје да ухвати. С тога се иусти за њом и ухвати је за хаљину. Смиљка потргне нож , махне за собом и на једап пут се оеети слободна, и стаде на ново бегати. Кад је доптла кући, свуче се и легне, Хтела је спавати, али дуго није могла. У јутру тек што је устала, Гргур закуца на вратима. Кад је ушаб гледаше јој у очи. Пушку остави у буџак. Видело се дајејако узбуђен. Смиљка задрхће и обори очи. — А што си ти онако ноћае дрхтала, кад смо били овде, да тражимо потурицу? Запита је опоро. — Ко неби дрхтао ? Вечна пуцњава и ларма!Па онда још и јуришење ноћу у кућу. — У кога је чиста савеет, не треба да се боји. — Какав је то разговор Гргуре ? Шта сам ти радила? Јуче си био тако доб.ар, а данас тако љутит. — Јер јуче није данас. Ледна је ноћ између њих, која је довољна, да поруши ерећу моју. — Грга, ти се шалиш! Што ме вређаш? — Ја тебе? А што кријешочи? Где си била ноћас? Шта си побледила? Говори, ја све знам! Нелажи, или ћу — —. — Или шта ? Запита га она поносито. — Или не ће добро бити. — Ходи, седи до мене, на да ее мирно разговарамб. Ја сам истина сирота жена, али ти опет не имаш право, да ме за то газиш. Не мој заметати трага. Говори што те питам. Ти си нлакала, дрхтала и била са свим бледа, када емо ноћас дошли. Неко је био ту сакривен. Не мој тајити, јер све зцам. Ноћас си отиптла од куће, Д>уди су те видели , али ти си бегала као не чиста савест. Ха! што ти дрхће рука? Жено , ти си ме ире"варила! Говори, говори! Кад се неси стидела зло учинити, не мој се стидети ни казати га. Несрећницо! Ти си ме преварила, обесчастила. Ти другога љубиш. Ти — ти мораш признати и страшно платити за то! Смиљка беше поражена. Срце јој је "задрхталб са тих речи, и она ес>

^аше тако заиееена, и тек кад је Грга за раме зграби, т|)исе се и дрхћућим гласом одгонори иу: л • — Хоћеш да говорим ? теби да одговорим ? толико се ие ће ви једна жена понизити! Тешко теби, кад не видиш, колико сам себе вређаш ти- 1 ме, што се на ме блатом бацаш, на ме, коју си и.забрао да љубиш! И колико беху благе ове речи, оиет не могаху ублажити Гргу. Он је стиште још јаче. — На што ми твоје лепе речи ? Не ћеш ме залудити, не! Него узми твоју струку, па хајде к Милошу. — Ха! к Милошу ? шта ћемо тамо ? запита га Смиљка и побледи. — Узми је, кажем ти, па хајде. Смиљка узеде, и хтеде је обући, када Грга као бесаН гкочи: — Где је скут од те хаљине? Где је ? покажи ми несрећницо! Смиљка погледа и виде где заиста не ма једнога краја. То је зацело ноћас бегајући сама одсекла махајући ножем око себе, да се ослОбоди онога нападача. Она ее екамени. — Хоћетп још порицати? — Ја не поричем, али и не припризнајем ништа. Сад барем не. Ох, не гледај ме тако. Бог види невиност моју. — Жено, жено, кажи зашто си ишла ноћас? — Не могу Г|>га : не сМем Данас., Питај ме сутра, иа ћу ти све казати, све, ма ми шта онда учицио. Веруј ми , ја те верно љубим, само тебе. Веруј ми , ти ме добро знаш и љубиш, а без вере не ма љубави. — Последњи те иут питам ? пј)изнајеш ли? — Тако ми гроба мојих родитеља, ја сам ти верна, ал данас ме не питај ништа. — Ха змијо! да чеКам док нестане доказа нецерности твојој , да чекам док се твој драги склонн. Људи су видели Данила овде близу, Ти си њега од ире већ знала, а ноћас си га водила к оним развалинама, Је л' тако? а? па још да чекам цако осрамоћен, је ли?Не нећу чекати, али ћ.У се осветити на теби блудницо! Гргур бетце изван себе од гњева. Он зграби пушку и подиже је на њу, али у исти мах ухвати га елегш старац за руку и стаде између њих. Он је чуо цео разговОр и некако на пипа до њихове еобе. Гргур спусти пушку, баци је на раме и рече: — Идем најпре њега да убијем —- тамо у развалини, па онда ћу тебе.' Не ћеш ти мене варати.