Земунски гласник

74

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. 3 е м у н. Прошле суботе у вече зпонише на ларму. Запалио се гас и слама у једном дућану у госнодској улици. Но ватру одмах срећом угасише, те не беше штете. 0вим случајем сећасмо се лепа иројекта ° Р е ДУ П Р И гашењу пожара, о комр је наша мудра општина тодико размишљавала, најпосле га и ус-војила. То б.еше кратко време после великог пожара летошњег. Али као што у нашим општинским пословима свагда бииа, заспала је ствар, и остаде на иапиру. Чујемо , да је опет погренута, не знамо да ли поводом суботље ватре. Ако је то , ондаје изглсд да ће ствар за час заспати, јер кад онаки страховити поисар, као што је онај пред Госпојином био, иије могао доста јаки узрок бити коначном установлсњу, у толико мање може се то очекивати иоводом ватре, која је остала без штете. Постављени тога ради одбор баш се дао труда, да се уведе организовани ред при гашењу, које се мисдило иостићи установлењем својевољачког друштва, каква постоје и по другим местима. Одбор, кад је о установлењу те задруге радио, имао је у виду све сталеже ове вароши, особито пак надао се, да ће омладина без разлике народности у самоме обзиру на цељ, која се има с тим заводом постићи, својевољно у друштву ступити. Позивом V ту сврху обнародованим одбор је позвао грађане, који су телесно снажни, да се уиишу, но највише нак аиелирао је на племенита чуства наше омладине, која се је досад свагда при пожарима ревносно показала. Али као што смо извештени, тај позив не нађе никаква одзива, јер само се једно лице уписивања ради нријавило. Жалити морамо, што накана и труд одбора досад остадоше без успеха, јер смо уверени, да су му намере биле добре, и да би по његовом плану устројено друштво ио варош и грађанство у многим приликама од највеће корисги било. Одбор беше, а још је тога мнења, да чланови устројит' се имајућег друштва сами себи правила поставе, по којима би се деловање друштвено вршило. Сваком грађанину остављено је дакле на вољу, да члан тога друштва постане, и да као такав има уплив на самоуправу друштва. Ова би била једина установа у овој вароши, у којој би грађанство само ])ади цељи, да би ју иостигло, своју снагу положило.

Па овакови завод у нас никакав одзив да не нађе! Понајвише омладину ваља нам због те немарности карати, јер она свуда, где такви завод постоји, у томе предњачи. Где су чланови једне и друге иевачке задруге ? Што нису се иријавили? Зар би то њих обесчестило? Надамо се, да ова наша примедба не ће заман остати, и да ће бар њих неколико пријавити се, како би што скорије том друштву темељ положили. — На ново лето пред литурђијом православна је општина наша предузела избор другог тутора при иркви св.-николајевској, које почастно звање беше упразњено, и за које јеизбран г. Ђорђе Илкић. И црквени синови обе цркве бејаху том приликом избрани, за нову цркву г. Ђорђе плем. Спирта и г. Петар Вукомановић, а за стару цркву г. Јоца Савић и г. Марко Костић. Пречасни г. прота наш на литурђији са амвона јавио је народу за те изборе. — Висока црквена свечаност богојавлења јуче беше проведена при лепом времену , па зато се могла и сва црквена сјајност развијати. Горњеварошка и старо-цркванска литија с.јединила се са оном из нове цркве и скупа упутише се многобројни народ на Дунав, где беше освећење воде под пуцњавом прангија и једне упарађене стрељачке кумпаније. Грување београдских топова и прангије у Борчи бејаху одјек тамошње исте свечаности. — Господин бригадир ђенерал Вагнер отишао је ономад у Панчево, и оданде ће у Тител. Њега ирати војени комесар г. Плавшић. Као што чујемо, цељ је ђенераловог путовања, да се коначно сврши уговор с подузимачима, што ће да граде сипове у панчевачкој регименти и шајкашком батаљону. Хоће ли г. бригадир том приликом и у нанчевачкој општинској ствари што предузимати, видићемо. — Данас очекујемо нашега градоначелника г. мајора Баха из Беча. Од комисијоналног већања о војеној крајини, кога је и он члан био, ништ' се извесног нечује. Ваљда ћемо моћи у идућем листу нашим чигаоцима шго јавити о новим установима. — У вече на дан српског просветитеља св. Саве држаће се у дворани код „златног анђела'' у корист учитељске библиотеке земунске и иотребних ђака дечија беседа са игранком. На петој (т^ ани данашњег нашег

листа наћиће поштовани читаоци позив на ту беседу и расиоред њезин , на који њихову позорност обраћамо , надајући се , да ће та беседа многобројно посећена бити. — Који сад у Београд послом прећи мора, а такових има много Земунаца, тога доиста морамо сажаљевати. На том кратком, но тим горем иуту до Савоушћа човек се доста напати. Рупчаге, блато и изливи сметају путницима. Често нема ни кола за иодвоз, те ваља пешице пут предузети, што по благу најпријатније путовање није. Међутим види мученик таки пред собом од леда чист Дунав, и сети се, да су људи пароброде пронашли, којима се човек користити може, да се пешице не мучи. Шта више, он види тамо иза циганске адице паробродске димњаке, а при свем том он мора да гази блато. И то се сети, да је издат пловни ред месгног пароброда за месец Јануар , а да је тај месец већ наступио и то зна. Путник се још много шта сећа, но међу тим приспе тамо куд је наумио, уморан и попрскан сав од блата — Ономад одседоше две особе, једна мушка друга жбнска, у гостионицу „црног орла." Они да нису муж и жена видело се на особито галантном понашању младог човека према лепотици, али су ипак ноћили заједно у једној истој соби. Попоћ беше прошла, кад неко лупне на вратима од собе и пробуди путнике из слатког сна љубави. Полиција је раскинула са својим суровим појавом Јвежну свезу амој )ову, немарећи за ноћни тоалет лепотице, којој је полиција једва оставила толико времена колико беше потребно да се облачи. па је одведе ваједно с њеним л>убазником у затвор. Путник је берберски калоа из Новог Сада, који са љубазницом својом хитно оставише ту варош и у хитости својој понесоше и сто форинти из туђег чегмеђета. Но и телетраФ беше хитар , те их је усљед тога могла полиција изненадити у наручју љубави и јутром опремити иод сгражом у Нови Сад. — Из Саса нам јављају: да су тамо оВо последње време крађе учестале. Нема скоро дана, кад се неукраде што. Тако ире кратког времена, дођу лопови неки учитељу тамошњем, да му краву. укпаду; но он, осетивши да има неког ј авлији, изиђе с пушком на поље , и види једног човека на сред авлије, а дру-